sva pitanja vezana za terapiju možete da postavite na savetovalištu.
Da bi ste postavljali pitanja na savetovalištu potrebno je da se učlanite.

Naime, na spoljnjem pakovanju rok je bio uredan, ali je utisnut rok trajanja na blisteru pokazivao da je leku istekao rok upotrebe.
[...]
U međuvremenu smo dobili informacije za koje nemamo materijalne dokaze, da ovakvi lekovi (sa isteklim rokom) stižu na naše tržište iz apoteka susednih zemalja. Ovde se štampaju kutije sa urednim rokom i lekovi sa isteklim rokom ulaze u promet.

Pretpostavljam da ovim problemom treba da se bave inspekcijski organi, a kako ste ga izneli, verovatno ima posla i za policiju i krivično gonjenje.

Ali cilj ove akcije je vrlo jasan i usmeren na dobrobit svih građana Srbije i to kako u smislu očuvanja okoline tako i u podizanju svesti o načinu na koji se lekovi ispravno koriste, čuvaju i na kraju odlažu i uništavaju.

U Etičkom kodeksu farmaceuta, između ostalog u članu 10 piše:

10.4. Фармацеут подржава еколошке часописе везане за фармацију промовишући безбедно уништавање лекова и медицинских средстава.

Smatram da je obaveza svakog od nas u struci da deluje, ne samo na osnovu etičkog kodeksa, već i po vlastitoj i profesionalnoj savesti.

Vaša akcija je veoma lepa i bila bi i veoma korisna kada bi postojali osnovni uslovi za njeno razrešenje.

Akcije se i pokreću u onim slučajevima kada ne postoje sistemska rešenja. One angažuju stručnu i širu javnost i stvaraju klimu u kojoj se pozornost skreće na važne probleme i nude načini za njihovo rešavanje.

Što se tiče ostalih problema koji prate našu struku i koji su prisutni još od devedesetih godina u Srbiji, pokrenuli smo stručni forum koji je dostupan diplomiranim farmaceutima. Cilj je da na ovom forumu raspravljamo o svemu što se tiče struke, pa i o temama koje su možda označene kao taboo ili ih mi možda samo tako doživljavamo.

O čemu je reč ?

O crnom tržištu lekova koje je na žalost u Srbiji veoma rašireno, a doneti Zakoni su mrtvo slovo na papiru jer se ne primenjuju. Kao dokaz ovome navodim konkretan primer iz naše prakse za koji imamo i materijalne dokaze. Proteklo je više od godinu dana kada nam se (udruženju Farmaceutsko jezgro) obratio pacijent koji je u apoteci kupio NEREGISTROVAN lek Syntrom 4. Tek kada se pojavilo niz neželjenih reakcija sa svojim lekarom je utvrdio da mu je u apoteci prodat lek sa isteklim rokom. Naime, na spoljnjem pakovanju rok je bio uredan, ali je utisnut rok trajanja na blisteru pokazivao da je leku istekao rok upotrebe. Pacijent je bez uspeha obilazio inspekcije, pa se obratio i nama. Sa ovim slučajem smo usmeno obavestili koleginicu Ružicu Nikolić pomoćnicu ministra zdravlja, a pismeno se obratili Farmaceutskoj komori koja nam ni do danas nije odgovorila.
U međuvremenu smo dobili informacije za koje nemamo materijalne dokaze, da ovakvi lekovi (sa isteklim rokom) stižu na naše tržište iz apoteka susednih zemalja. Ovde se štampaju kutije sa urednim rokom i lekovi sa isteklim rokom ulaze u promet.
Iz navedenog primera se nameće zaključak koji nije naše otkriće već činjenica da bez kontrole primene Zakona nema uređenja farmaceutskog tržišta (lekovi, medicinska sredstva, dijetetski proizvodi, kozmetika) koje je u potpunom haosu.
Deprofesionalizacija struke je pogodovala ovakvom stanju. Stoga vas pozivamo na saradnju. Mi pokušavamo da stvorimo uslove i obezbedimo dovoljan broj kolega koji će doprineti profesionalizaciji apotekarske delatnosti, podizanju nivoa apotekarske usluge i vraćanju ozbiljno poljuljanog ugleda. Za ostvarenje naših ciljeva smo ostvarili kontakte i sa udruženjem studenata farmacije.
Za Farmaceutsko jezgro
Vukica Stevanović

Znaš da nisam dugo bio u Nišu, ali čuo sam da se ta apoteka, kao i nekoliko drugih iz apotekarske ustanove Niš “žestoko” renoviralo?

Trač ili istina?

A ljudi? Moje kolege? Kako ti se oni čine?

Za to vreme nije bilo odgovora, ali ovaj “nespretni” odgovor je došao u vreme kada je akcija već predstavljena proizvođačima.

Najvažniji cilj akcije je donošenje zakona kojim se reguliše prikupljanje, odlaganje i uništavanje lekova, medicinskok i biološkog otpada po standardima koji će obezbediti zdrav i normalan razvoj generacija koje dolaze iza nas.

I još jednom, nije u pitanju samo otpad koji nastaje u proizvodnji ili distribuciji već se radi o lekovima koji su uskladišteni po ko zna kakvim uslovima u našim domovima.

Da li je i na koji način Galenika rešila problem odlaganja farmaceutskog otpada, posebno visoko rizičnog?

U Galenici je to rešeno. Mi imamo poseban segment koji se time bavi. Imamo poseban prostor. Mi nemamo visoko rizičan otpad, iako uvek farmaceutska industrija jeste po nekim stanadardima obeležena tim problemom. Što se tiče materija kojima Galenika raspolaže i od čega pravi lekove, to nisu visokorizične materije u smislu radioaktivnosti, visoko eksplozivno zapaljivih ili otrovnih materija.

Po ovom nespretnom odgovoru izgleda kao da ne postoji rizik od bacanja lekova u kanalizaciju ili u kante za otpatke!? Ako ovako razmišljaju tzv. stručnjaci, šta očekivati od nas “običnih građana”? Baš me zanima da li je Galenika uopšte odgovorila na Vaše pismo? Ili bilo koji drugi proizvođač.

Krajnje je vreme da se donese neki zakon koji će regulisati ovakve pojave, ako već ne postoji. Da se ne primenjuje - to već znamo.

Puno uspeha u akciji!