Svaki poslovni sistem, ma koje veličine, živi u okviru poslovnih procesa. U ovim procesima nastaju dokumenti koji kroz poslovni sitem prolaze i u njemu ostavljaju tragove na osnovu procedura.

Često niste ni svesni da se ponašate po nekoj proceduri, često je niste ni definisali, već se način na koji se odvija prirodno uselio u vaš sistem.

Kada posmatrate poslovanje apoteke, možete da izdvojite neke celine u poslovnim procesima, kao što je recimo protok robe ili protok novca. Ove celine naravno ne postoje zasebno i prožimaju jedna drugu i potpuno su međuzavisne.

Ali ukoliko možemo da definišemo celinu, možemo da definišemo i njene granice, utvrdimo njene procedure i dokumente koje je opisuju.

Ovo je shema toka dokumenata koji prati šta se dešava prilikom nabavke i prodaje robe u apoteci. Svaki deo ove sheme ima i svoje procedure:

procedura prijema

• dobavljač isporučuje robu i uz nju račun-otpremnicu
• kontrolišete račun proveravajući da li se u njegovom zaglavlju nalaze podaci o vašoj apoteci
• da li se sadržaj računa slaže sa isporukom
• potpisujtete i overavate račun i jednu kopiju predajete dobavljaču
• dokument odlažete da bi se sa njime pristupilo drugoj proceduri

izrada kalkulacije i maloprodajne cene

je vrlo značajna jer određuje cenu po kojoj će apoteka biti zadužena nekom robom i predstavlja cenu te robe prema krajnjem korisniku.

U ovu cenu uračunava se vaša zarada i porez na dodatu vrednost.

Zbog toga je važno da u ovoj proceduri definište nekoliko principa:

• cena leka je propisana i zarada koju ostvarujte je ograničena odgovarajućim propisima i trenutno iznosi 12%
• lekovi se tarifiraju po nižoj stopi PDV-a koja sada iznosi 8%
• dijetetski proizvodi, pomoćna lekovita sredstva, kozmetika ne podleže ograničenjima  i možete da slobodno formirate cenu
• ovi se proizvodi tarifiraju po višoj stopi PDV-a koja sada iznosi 18%

Međutim, ovu proceduru treba da proširite i uslovima na tržištu: dijetetski proizvodi i kozmetika mogu da se nabave i u prodavnicama kao što su drogerije ili prodavnice robe široke potrošnje. Šta ukoliko se ovakva prodavnica nalazi iza ugla?

To dovodi do potrebe da uvedete princip koji podrazumeva da konačnu cenu formirate tek nakon provere cene u okolini, prometa koji ostvarujete sa ovim proizvodom u svojoj apoteci i marketinške podrške za proizvod. Nazvaću ovaj princip:

• politika formiranja cena

Na osnovu ovako definisanih principa možete, da uz mnogo veću sigurnost u željeni ishod, pristupite proceduri  izrade kalkulacije maloprodajnih cena.

Da bi ove dve procedure dobro funkcionisale potrebo je da imate i procedure za

• nabavku robe
• upravljanje zalihama

a o tome u sledećim nastavcima.

Poslovanje apoteke, upravljanje ili vođenje, daleko je od onoga što smo učili na fakultetu. Za ovo se sigurno niste spremali, bar ne ako ste završili Farmaceutski fakultet u Beogradu.

S druge strane mnogi od nas se upuste u preduzetništvo i otvaranje vlastite apoteke, a drugi se javljaju na različite konkurse za upravnika apoteke, nekoga ko vodi posao i sl.

Terminologija

Izrazi i reči sa kojima se niste sreli u toku školovanja biće prva prepreka u kvalitetnom poslovanju, pa ću probati da opišem neke od karakterističnih. Objašnjanja ovih termina nemaju leksičku vrednost već isključivo upotrebnu.

Dobavljač - preduzeće koje se bavi prometom na veliko, a vi se u radu srećete sa veledrogerijama koje su registrovane za promet lekova i medicinskih sredstava, ali i sa onim veleprodajama koje su u prometu bebi opreme, hemikalija za proizvodnju….

Račun (Faktura) - je dokument koji dobijate sa robom koja se isporučuje u apoteku ili ga izdajete kupcu kada se plaćanje vrši preko računa. Često je u zaglavlju računa napisano Račun - otremnica

Otpremnica - dokument koji “prati” robu.

DPO - skraćeno od “datum prometa i dobara i usluga”

Datum dospeća (Datum valute, Valuta) - Datum do koga je potrebno da se izvrši kompletna isplata računa.

Cassa Sconto (Cassa)- iznos za koji se umanjuje ukupni iznos računa ukoliko je isplata izvršena u roku do koga dospeva na naplatu

Nabavna cena - cena po kojoj dobijate robu od dobavljača i u nju nije uračunat porez na dodatu vrednost (PDV)

Rabat - je popust na nabavnu cenu, tako da ovaj popust umanjuje nabavnu vrednost neke robe. Na računu je često izražen u procentu

Kalkulacija (prodajne cene) - dokument koji određuje cenu po kojoj će biti zadužena apoteka i po kojoj se neki artikal prodaje

Marža - je razlika u ceni, deo cene koji predstavlja vaš  udeo i za lekove je fiksirana na 12%.

PDV - porez na dodatu vrednost, obračunava se pošto se na nabavnu cena dobavljača doda iznos marže (razlika u ceni)

Maloprodajna cena - cena po kojoj se artikal prodaje i u koja je zbir nabavne cene, iznosa marže i obračunatog PDV-a

Odobrenje - dokument kojim vam dobavljač odobrava pospust (Cassa sconto) ili iz nekog drugog razloga umanjuje iznos vašeg zaduženja po nekom računu

Nivelacija - dokument promene cena, a ova promena može da bude automatska kada se cene menjaju na osnovu urađene kalkulacije

Zalihe - sve ono što imate u apoteci su zalihe.

Otpis - dokument kojim se zalihe umanjuju za određene količine artikala kojima je prošao rok ili su iz nekog drugog razloga morale da budu povučene iz prometa

Presek stanja - dokument sa fiskalnog uređaja koji pokazuje trenutno stanje prometa do poslednjeg računa u toku tekućeg dana

Dnevni izveštaj - dokument fiskalnog uređaja kojim se prikazuje promet za tekući dan i pri tome brišu svi računi rađeni u toku dana

Povratnica od kupca - dokument kojim ponovo zadužujete robu koju vam kupac vraća

NI obrazac - je dokument koji prilažete uz dnevni fiskalni izveštaj (popunjava se rukom) i njega treba da prati dokument povratnica od kupca

Specifikacija pazara - dokument koji prikazuje strukturu prometa: gotovinski, čekovi, platne kartice, virmanski računi, povratnice

Trgovačka knjiga - dokument u kome se beleže sve finansijske promene nastale u prometu robe. Svaka promena se zapisuje u poseban red, a iznosi zaduženja ili razduženja u odgovarajuću kolonu, a predstavljau iznos po maloprodajnoj ceni. Ovde se upisuje i iznos uplaćenog
pazara u gotovini koji predajete u banci, kao i iznos čekova i kreditnih kartica.

NEĆE biti nestašice lekova posle odluke Vlade da oni pojeftine.

…

Ako postoje lekovi čiju proizvodnju pojeftinjenje ugrožava, neka to dokumentuju i možemo da razgovaramo o eventualnom povećanju cena 

….

Bilo je potpuno logično da lekovi pojeftine, jer je od aprila….značajno pao kurs evra. Onom ko proizvodi i prodaje…stalo je da sve bude što skuplje i ne očekujem od farmaceutske industrije da aplaudira. Ovo tržište je godinama bilo zatvoreno, cenovna politika je bila naopaka, a cene veoma niske.

…

Važno nam je da tržište lekova bude normalno snabdeveno, ali ako je uslov za to da svakog dana za dva odsto podižemo cene, da bismo ispravili disparitet i da lek ovde isto košta kao u Nemačkoj, onda moram da podsetim farmaceutsku industriju da mi nemamo nemačku ekonomiju, ni istu količinu novca u kasi zdravstvenog osiguranja. 

Ovo je izvod iz intervjua koje je za Večernje novosti dao ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

Nijednom činjenicom nije odbranjena ova kategorična tvrdnja da neće biti nestašice lekova. Dalje u odgovoru se navodi kako ozbiljna država ima mehanizme reagovanja, ali ministar ne navodi koji su to mehanizmi, kada će i kako biti aktivirani. Podsećam da se radi o pitanju koje se tiče svih nas i našeg prava na kvalitetno lečenje. Koji su to mehanizmi kojima država može da spreči eventualne nestašice?

Zašto je izvršena korekcija cena, a da pre toga nije traženo mišljenje proizvođača, uvoznika i učesnika u prometu, o tome da li će time biti ugrožena proizvodnja u domaćim fabrikama , ili će uticati na procedure registracije uvoznih lekova i njihov uvoz? Ukoliko država kaže da joj je važno da tržište lekova bude normalno snabdeveno onda je to logičan potez.

Pao je kurs evra, ali to nije dovelo da pada svih drugih cena, a struja je poskupela pre samo dva meseca.

A priča sa zdravstvenim osiguranjem nije ni dotaknuta. Ova odluka u kojoj dolazi i do povećanja cena lekova se delimično poštuje od strane fonda za zdravstveno osiguranje, a to se ponavlja svaki put, kod svake odluke u kojoj neki lekovi poskupljuju. Tako fond “ne priznaje” nove cene lekova ukoliko su poskupeli, a “priznaje” nove cene lekova kojima je cena smanjena! Ovo naravno nije vidljivo “običnim” građanima, ali značajno utiče na poslovanje u prometu lekova.

Da li to što nemamo nemačku ekonomiju znači i da ne zaslužujemo kvalitet lekova i lečenja kakav je u Nemačkoj? 

Da nije ovo napravljena ušteda u fondu za onih 10% , koji iz budžeta treba da odu u penzije?

Već duže vreme, više od dve godine unazad, se spekuliše o ulasku velikih evropskih “igrača” u farmaceutskoj distribuciji na tržište u Srbiji. Dve firme, nekada zajedničkih partnera, se pominju kao prve koje će biti prodate ili ući u strateško partnerstvo sa nekim od evropskih invstitora.

Pharmanova je izgleda pri kraju ili je već završila i postaje deo Phoenix grupe.

Kako ova kompanija kaže na svom sajtu, radi se o petoj veledrogeriji na svetu!

Sedište kompanije je u Manhajmu, Nemačka.

Na sajtu Phoenixa, kao ni na sajtu Pharmanove nema ni nagoveštaja o poslu.

Ova kompanija je više puta pominjana kao neko ko će se pojaviti na srpskom tržištu, što i nije tako čudno jer je na hrvatskom tržištu prisutna od 2003 godine. Tada je preuzimanje veledrogerije “Farmacija” bilo praćeno sumnjama da će preuzeti i investirati u još neke velike veledrogerije u Hrvatskoj i tako doći do velikog procenta tržišta koji kontroliše.

U članku u Hrvatskom “Nacionalu”, upozoravalo se i na mogući monopol jer je Phoenih u Mađarskoj pored investiranja u veledrogerije otkupila i apoteke.

Na sajtu Phoenix group postoji zanimljiva konstrukcija u delu koji se tiče apoteka (retail business):

“PHOENIX podržava nezavisne apoteke koje vode nezavisni farmaceuti i ne pruža aktivnu podršku stvaranju lanaca apoteka.
PHOENIX je proširio svoje opredeljenje prema maloprodaji gde god je to bilo zakonski moguće i neophodno kako bi osigurao kompetentnost u veleprodaji lekova. PHOENIX poseduje apoteke u Norveškoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Austriji, Litvaniji, Italiji, Letoniji i Estoniji. Grupa je opredeljena za strategiju „pratioca”, pre nego za preuzimanja vodeće uloge u sticanju prava vlasništva nad apotekama.”

Ovde se ne pominje Mađarska, a na sajtu na mađarskom ništa ne razumem.

Pharmanova je značajan distributer na srpskom tržištu, ali postoji veći broj veledrogerija koje se mogu svrstati u ovaj rang, ili možda po obrtnim sredstvima ili uslovima po kojima rade, u viši.

Otkud ovako veliki igrač ide samo u ovu veledrogeriju? Kako se apetit i ambicije ovakve kompanije zadovoljavaju jednom veledrogerijom? Šta je sa apotekama Pharmanova?

U Srbiji nije ni počela privatizacija apotekarskih ustanova, a pre neki dan se pojavila vest o poslovanju apotekarske ustanove Beograd.

Osnivači apotekarskih ustanova su opštine i može se smatrati da je ovo deo kampanje za lokalne izbore, ili možda ponuda?