Savetodavno telo Američke agencije za lekove i hranu (FDA) sa “tesnom” većinom (6-protiv 5-za) odbacilo je registraciju prve američke vakcine protiv sezonskog gripa zasnovane na ćelijskoj tehnologiji proizvođača Protein Sciences Corporation

Trivalentne vakcine, pa i monovalentna vakcina protiv pandemijskog H1N1 (svinjskog gripa) proizvode se u kokošijim jajima. Jaja za ovu proizvodnju se unapred naručuju, pa je zbog ovakve tehnologije došlo do nestašice vakcine u SAD. Zbog ove nestašice administracija i vlada trpe žestoke kritike (u SAD, kod nas je sve ok ).

Za razliku od ove tehnologije, “ćelijska” tehnologija je brža. Virus gripa se unosi u virus koji se razvija u larvi moljca. Tri rekombinantna hemaglutinina se zatim ekstrahuju iz ćelije insekta i prešišćavaju. Proces traje dva meseca, za razliku od šestomesečnog procesa razvoja na kokošijim jajima.

Iako su u svojim istraživanjim naveli iste prateće i neželjene efekte kao i kod konvencionlnog načina proizvodnje vakcina, ove su vakcine predate na licenciranje za upotrebu kod odraslih od 18 godina starosti.

Odbacivanje je objašnjeno nedovoljnim podacima o bezbednosti vakcine pod zaštićenim imenom FluBlok. “Ne mislim da je bezbednosna baza podataka dovoljno velika” - za Rojters je izjavila Pamela MekInes (Pamela McInnes) sa Nacionalnog instituta zdravlja, SAD. Svejedno, kad se radi o efikasnosti vakcine glasanje je bilo sasvim drugačije: 9-za, 2-protiv. Efikasnost i sigurnost vakcine je proveravana u 4 kliničke studije.

Na isti način na koji se odgajaju lanci virusa za sezonski grip, moguće je i odgajanje lanaca za pandemijski H1N1 grip.

Navodi se da je ovo mala kompanija i zanimljivo mi je bilo da pogledam i ko su investitori.

Dakle nešto preko 45 miliona dolara je “teška” ova kompanija.

Onda sam bacio pogled na kompaniju koja je registrovala svoju vakcinu na američkom tržištu, AstraZeneka:
I samo pogled na cifru koja se tiče investicija u istraživanje i razvoj za 2008 godinu: 5.2 milijarde dolara.

Ovo je naravno za sve projekte, a Astra ima veliki program lekova i veliki broj projekata.

Svejedno, poenta je u tome da je ova malecna kompanija nemoćna u ovakvom biznisu u odnosu na monstrum-kompanije. Ajde da vidimo ko će da otkupi njihovu tehnologiju.

izvor vesti: MedPage today

U prethodnom članku sam se bavio izveštajima koji su vezani za taktiku nabavke, utvrđivanje komadnog prometa (prometa u jedinici mere) u nekom periodu i urvrđivanje minimalnih i optimalnih količina. Cilj ovog članka je bio da pokažem da uz dobre izveštaje iz podataka o poslovanju možete da dobijete procene, ne na akdemskom nivou, već na nivou planiranja poslovanja u realnom okruženju.
Sada prelazim na strateški deo procedure nabavke koji se sastoji u analizi prometa u odnosu na promet u novcu.

Za potrebe ovog članka korišćeni su analitički alati i izveštaji iz programa Market Pro XP .

Svi izveštaji su izmenjeni, tako da su neke cifre zamenjene zvezdicom(*) dok su drugima zamenjena mesta. Podaci ne pokazuju realno stanje na tržištu.

Trend prometa proizvođača u prethodnom periodu i odnos prometa proizvođača je značajan i ukazuje na promene na tržištu. Ove promene mogu da budu izazvane:

- pojačanom marketinškom aktivnošću proizvođača
- uvođenjem novih proizvoda proizvođača
- sezonskim promenama
- iznenadnim događajima (kao što je trenutno slučaj sa pandemijom gripa H1N1)

Trend promene prodaje po mesecima za zastupljene proizvođače

Poređenjem podataka za prošlu poslovnu godinu i podataka o prometu u prvih šest meseci ove godine u stanju ste da strateški planirate nabavku u drugoj polovini godine. Isto tako, prateći trend u prvih nekoliko meseci, na osnovu ostalih podataka kojima raspolažete, možete da predviđate i očekujete promet u sledećem vremenskom periodu (mesečno, kvartalno, polugodišnje).

Pored podataka o proizvođačima važan deo vašeg poslovanja su dobavljači i odnosi koje sa njima imate. Da bi procenili važnost svakog od svojih dobavljača neophodno je da uporedite njihove međusobne odnose u vašem poslovanju. Jedan od važnih pokazatelja je nivo prometa koji ostvarujete sa određenim dobavljačem, trend prometa, kao i odnos ovog prometa sa drugim dobavljačima:

Trend prometa sa dobavljačima u toku godine

Dobavljači mogu da raspolažu sličnim ili specifičnim asortimanom proizvođača, tako da su neki usko specijalizovani dok drugi imaju “sve”. Kakva je struktura nabavke od dobavljača, kao i trend u toku vremena daje vam još precizniju sliku o načinu na koji radite nabavku:

Distribucija dobavljača po proizvođaču po mesecima

Ovo je vrsta izveštaja koja vam otvara put za moguće pregovore sa nekim od dobavljača na osnovu uvida u njegovo mesto na top listi (koliko “vučete” od njega) i naročito na osnovu strukture nabavke: da li od dobavljača najviše uzimate domaće proizvođače, uvoz, medicinsku opremu…

Prateći trend možete da planirate promene u strategiji naručivanja tako da možete da planirate ugovore sa dobavljačima,  pri čemu insistirte na boljim uslovima na onim pozicijama na kojima možete da pokažete u kojoj meri je ovaj dobavljač zastupljeniji od drugih.

U sledećem nastavku još tešnji odnos sa dobavljačima. Kad dospeva, koliko smo platili, da li smo dužni?

Procena prometa

Na članak o procedurama nabavke nije bilo komentara ovde, na blogu, ali je bilo na stručnom forumu. Suština ovog komentara je da je način na koji su opisane procedure nabavke “akademski” i da u apoteci realno nema vremena da se radi ovako opsežna analiza.
Ovo je odličan komentar i šteta je što nije bio postavljen na blogu. On mi daje šlagvort za nastavak članka koji treba da pokaže kako je moguće u kratkom vremenu uraditi obradu podataka i stvoriti sliku koja će omogućiti da radite uravnoteženu nabavku.

Za ove potrebe koristiću podatke iz 2007 godine pri čemu su podaci mešani iz više izvora tako da ne odgovaraju realnom stanju ili prometu u apoteci. Podaci o prometu proizvođača su izmenjeni i ne nude realnu sliku o njihovom prometu u datoj godini.

U kreiranju izveštaja korišćen je program za upravljanje apotekom  Market Pro XP.

Klasična "defektura"

Ovo je klasična matrica izveštaja na koju se većina oslanja prilikom “defekture” odnosno pripremanja nabavke. Najčešće se odnosi na jučerašnji dan ili period od nekoliko poslednjih dana pri čemu se prati izlaz i trenutno stanje zaliha.

Može mnogo bolje i sa ovakvom vrstom izveštaja jednostavnom proverom u nekoliko perioda, a može i dodatnim analizama.

Jedna od dobrih pretpostavki za nabavku je utvrđivanje minimanih i optimalnih količina. Za optimalne količine može da vam posluži izveštaj o prometu u prethodnom periodu i to za sve artikle u apoteci:

Promet (izlazne količine) po mesecima u prethodnom periodu

Ovakva vrsta izveštaja omogućava vam analizu prethodnog prometa artikala i služi vam kao osnova za planiranje optimalnih količina kao i za analizu prometa nekog artikla u toku godine.

Ali ono što čini nabavku lekova dodatno složenom je i postojanje većeg broja proizvođača za isti generički preparat. Pogledajte kako ovaj izveštaj prati promet lekova na osnovu njihove generike i proizvođača za svaki mesec u godini.

Promet po generici

Sa podacima o prometu svakog pojedinačnog leka, kao i sa podacima o prometu paralelnih lekova sa mnogo većom pouzdanošću dolazite do optimalnih količina.

Jednom formirane optimalne količine daju vam mogućnost da za izveštaj o defekturi koji se zasniva ne samo na prometu prethodnog dana, već i vaše analize prethodne poslovne godine.
Naravno, optimalne i minimalne količine predstavljaju promenljivu kategoriju

Defektura - šta da naručite da biste dopunili prema planu

Kada bi ovo bila vest onda bi, čini mi se, po važnosti bila jednaka onoj kada je Persival saopštio kralju Arturu da je pronašao Sveti Gral.

Zaista, sve to oko lekova na recept ima mitsku i biblijsku težinu. U sistemu prometa lekova, pa i zdravstvene zaštite privatne apoteke postoje od 1991 godine. Vidi, vidi, pa to je punoletstvo. Za sve to vreme nikada nisu potpuno uključene u sistem zdravstvene zaštite ravnopravno sa “državnim” apotekama.

Šta je to što sprečava fond zdravstvenog osiguranja da sarađuje sa privatnim apotekama, kroz koje bi se distrubuirali lekovi na lekarski recept na isti način na koji se distribuiraju u “državnim” apotekama?

Da li je to pitanja vlasništva?

Ako je to, onda je jasno zašto “državne” apoteke nikako da uđu u proces privatizacije, ali opet mi nije jasno kakve veze to ima. Novac u fond zdravstvenog osiguranja uplaćuju svi koji rade (odnosno njihovi poslodavci) i niko ne pravi problem da li je taj novac došao od privatnika, javnog preduzeća ili državne firme (iako se dešava da su baš javni i državni ti koji su veliki dužnici). Od tog novca obezbeđuje se deo za lekove koji se nalaze na listi lekova. Zašto onda vlasništvo igra ikakvu ulogu u trenutku kada se ovaj novac iz fonda troši?

Ali…možda nije vlasništvo u pitanju.

Možda su u pitanju uslovi pod kojima rade privatne apoteke? Koji uslovi? Ne znam, jer privatne apoteke imaju regularno izdate dozvole resornih ministarstava za obavljanje delatnosti.

To ne znači da ne postoje apoteke u kojima samo na papiru postoji farmaceut, a posao u apoteci u najboljem slučaju obavlja farmaceutski tehničar. Ali to je takođe druga tema i posao za inspekcije.

Ali dok god apoteka ima dozvolu za rad i ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ne vidim problem da radi sa receptima.

Da paradoks bude još veći, veliki broj privatnih apoteka uveliko radi sa receptima vojnih osiguranika. U centru Beograda većina apoteka ima nalepljeno obaveštenje kako se u toj apoteci mogu podići lekovi, ukoliko ste vojni osiguranik.

Pa sad ne razumem, može vojni, al’ ne može civilni? Gde je sad kvaka? Da je problem u vlasništvu, ovde bi bio očigledan, ovo su ipak čisto budžetski novci. Da je problem u uslovima za obavljanje delatnosti, ista priča, rek’o bih. Da nije u broju osiguranika?

Kako se taj broj odnosi prema broju ustanova i broju farmaceuta u njima, a koje se nalaze u sistemu zdravstvenog osiguranja. Osloniću se na statistiku koju objavljuje instiut “Batut”

Здравствено-статистички годишњак Републике Србије 2007.
_______________________________________________________________
strana 63

_______________________________________________________________
2. ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ И КАДРОВИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Здравствена заштита становништва непосре-
дно се спроводи преко мреже здравствених
установа и условљена је развијеношћу
организације и технологије рада.
Укупан број самосталних здравствених уста-
нова према Уредби о плану мреже здравстве-
них установа у 2007. години у Републици Ср-
бији је 301.
Табела 1. Здравствене установе у Републици Србији, 2007.
ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ Број установа
ДОМ ЗДРАВЉА 116
КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР 4
КЛИНИЧКО-БОЛНИЧКИ ЦЕНТАР 4
ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР 22
- општа болница 24
- дом здравља 41
ОПШТА БОЛНИЦА 16
СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА 37
КЛИНИКА 6
ЗАВОД 22
ИНСТИТУТ 16
ИНСТИТУТ/ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ 23
АПОТЕКА 35
УКУПНО 301
На дан 31.12.2007. године је у систему
здравствене заштите Републике Србије
(здравствене установе у Плану мреже) било
запослено укупно 111.068 радника.
Здравствених радника и сарадника са висо-ком
стручном спремом је било 25.883. Доктора
медицине је било 20.066 (77,5%), доктора
стоматологије 2307 (8,9%), фармацеута 1947
(7,5%) и осталих 1563 (6,0%)…

_______________________________________________________________

strana 67

_______________________________________________________________

Фармацеути на 100.000 становника по окрузима, 2007.

Република Србија =26
Војводина =21
Централна Србија =28

_______________________________________________________________

Dakle, za mene je odnos iznenađenje.

Evo i poređenja:

Table 3. Ratios of Active Pharmacists to 100,000-Population: 1995-2020

Broj osiguranika sigurno nije jednak broju stanovnika, ali nije ni značajno manji. Prema tome raspoređivanjem osiguranika i na privatne apoteke koje bi ušle u sistem zdravstvenog osiguranja poboljšao bi se odnos broja farmaceuta na 100000 stanovnika i generalno bi se poboljšala zdravstvena zaštita u oblasti izdavanja lekova.

Zašto se to ne dešava?

Ohoho! Evo teme o kojoj svi sve znamo. Malo je onih koji za sebe neće reći kako su “magovi” nabavke.

Ukoliko radite nabavku onda ste ili upravnik ili vlasnik apoteke. Ili ste koordinator u nekom sistemu (ne bih vam baš bio u koži).

Kamen temeljac

Nabavka je, bez sumnje, najteži deo upravljanja apotekom i može bitno da utiče na ukupne rezultate poslovanja. Loša procena može da otera apoteku u dugove bilo preteranim skladištenjem, bilo slabom popunom koja smanjuje mogućnost obrta sredstava, pa samim tim i smanjenom mogućnošću da se plaćaju dospeli računi.

Pravilna procena nabavke je rezultat analize

• prometa u prethodnom periodu
• očekivanja prometa u sledećem periodu
• obaveza koje dospevaju za sledeći period
• praćenja promena na tržištu u prethodnom i budućem periodu
  • novoregistrovani preparati
  • promene u vlasništvu i politici proizvođača i veledrogerija
  • …

i sastojka koji se teško može objasniti drugačije osim poslovnom intuicijom.

Promet

Ima dosta pristupa u analizi prometa ali ono što ja uočavam je da najviše koristite podatke o prometu u prethodnom danu, a onda to poredite sa stanjem zaliha.
Isto tako primećujem da se ovo često smatra dovoljnom informacijom.

Slažem se da je ovo podatak koji je potreban, ali mislim da analiza prometa treba da bude detaljnija i to na sledeći način:

periodični pregled

• 3 dana
• 7 dana
• 14 dana
• 30 dana

Uporedite ove podatke o prometu i utvrdite odnos sa zalihama koje trenutno imate u apoteci.

Da li je neki lek koji je juče zabeležio izlaz od 2 kutije ustvari imao svoju maksimalnu vrednost upravo juče?

Da li je u periodu od 30 dana ukupni izlaz ovog leka isto 2 kutije ili više?

Kako se ova količina odnosi prema trenutnom stanju zaliha?

Ukoliko imate još 5 kutija a radite nabavku za sledećih nedelju dana na ovom nivou analize, nema potrebe za daljim naručivanjem.

pregled po proizvođaču

Napravite isti periodični pregled prometa, ali se ovaj put se okrenite proizvođačima.

Da li postoji jasno uočljivo pomeranje kod nekog od proizvođača kod više od jednog leka?

Ukoliko to uočavate, eksperimentišite sa periodima za pregled i gledajte tromesečne izveštaje.

I dalje postoji skok koji je stalan, bez oscilacija?

Ovo može da znači da je aktivnost ovog proizvođača na terenu pojačana i da je ovo upravo rezultat te aktivnosti.
Ukoliko je lek koji je juče postigao svoju maksimalnu vrednost od 2 kutije u isto vreme i lek ovog proizvođača onda odluka o tome da ga ne naručujete može da bude i promenjena.

Ali još nije vreme da zaključujete.

Nastaviću se…