Farmacija u urbanim mitovima
Problem su žene
Za sve što je loše u srpskoj farmaciji, od atmosfere pa do statusa i plate krive su žene. To je ženski fakultet, ženska struka, a žene kao što znamo, ne umeju da prevaziđu sujetu, sklone su svađama, poslušne su i plašljive.
Još samo fali jabuka i zmija i sve je spremno da nam bude jasno kako smo i zašto proterani iz (farmaceutskog) raja. Ovaj mit podjednako podržavaju i pospešuju i muškarci i žene u farmaciji.
A kakva je realnost?
Većina važnih mesta u velikim farmaceutskim kućama pripada upravo muškarcima. Na mestima na kojima se odlučuje u farmaceutskom biznisu preovlađuju muškarci. Čak i kada pogledate strukturu u državnim apotekarskim ustanovama, videćete da je zastupljenost muškaraca u tzv. top menadžmentu bar pola-pola.
Mnogim muškarcima u farmaciji je ovo zgodno. Ne moraju da se mnogo bakću oko statusa struke ukoliko su zadovoljni svojim položajem i prihodom. Dok god mogu da grade svoju karijeru bez izlaganja, sve je dobro. Ušuškani iza „ženske nesposobnosti“ rade na sebi i za sebe.
Svim ženama u farmaciji kojima je karijera ispred svega, ovo je odličan paravan i savršena maska. Mit ih brani od vlastitih grešaka i savršen je za napredovanje preko koleginica koje na njega ne pristaju.
Potreban nam je politički lobi
„Ništa se značajno neće promeniti ukoliko nemamo političku podršku za naše ideje.“ Iskreno, i sam sam bio neko ko hrani ovaj mit. Živeti u rijaliti programu od države te jednostavno uvuče u takav načun razmišljanja. Ako ne možeš da ih pobediš, onda im se pridruži.
Kada sam počeo da se bavim problemom farmaceutskog otpada koji se nalazi kod građana, u našim kućnim apotekama, počeo sam da skidam maglu sa očiju i da sve jasnije vidim koliko je ovo poguban mit. On nas vodi u odlaganja, usporavanja i razvodnjavanja, pri čemu uvodi diletante u struku.
Biljanin i Sunčicin članak, kao i rasprava koje su vodile na blogu mi je olakšala pisanje ovog članka i učinila da definišem ova dva urbana (farmaceutska) mita.
Dragi Filipe, zaboravio si još jednu vrlo bitnu činjenicu a to je, na top pozicijama u farmaciji nisu farmaceuti već lekari. Odlično svi znamo da su to ljudi vrlo specifičnog mentalnog sklopa. sa fakulteta vuku kompleks Bogova ( ljudski život je u njihovim rukama) pa žele da ovaj status potvrde i u drugim sferama, socijalnim prevashodno. Upravo je to odgovor, zašto lekari uporno žele da budu političari ili menadžeri velikih kuća.
Naravno ne treba generalizovati.
Druga činjenica, Farmaceutski fakultet upisuju ljudi koji slobodno mogu da kažem predstavljaju elitu. To podrazumeva ne samo intelektualne sposobnosti već i sofisticiranost u socijalnom pogledu. Ova karakteristika je u Srbiji potpuno out i kulturni ljudi se doživljavaju kao nesposobni.
Nikada nisam bila spremna da lupam šakom o sto, vičem, podmećem…Svoju „nesposobnost“ pokazala sam tako što već tri godine samostalno vodim jedan časopis kojeg se ne bi postideli ni veliki svetski izdavači!
Ponosna sam što sam farmaceut
Veliki pozdrav svim koleginicama i kolegama.
Jasmina
off topic:
Ne znam za elitu. Zvuči onako, elitno. Kako ja derem zadnjicu od posla, a koliko vidim i mnoge moje kolege, ne osećam se baš „elitno“.
Elem, ne vidim zašto bi lekari i farmaceuti bili na suprotnim stranama. Svakom svoji kompleksi. Njima isceliteljski nama elitni, zar ne…
Šalu na stranu, mi imamo (lekari i farmaceuti) zajednički cilj: dobrobit pacijenta. Kad na to zaboravimo nije važno koji smo fakultet završili.
Ne mislim i ne osećam se elitno, iako sam farmaceut. Lekari i farmaceuti su na istom zadatku i svako svoju ulogu treba da čuva i razvija. Farmaceuti moraju svoje mesto u zdravstvenom sistemu da (prepo)znaju i da ta priča o eliti koja se ne snalazi bude završena. Ako je uspeh na upisu jedini argument, onda nema argumenata.