Fond brani za ekipu „državnih“ apoteka!
(Ne)očekivano pojačanje?
U svom gostovanju na televiziji B92, 15-og avgusta u centralnoj informativnoj emisiji u 18 i 30, direktorka fonda zdravstvenog osiguranja Srbije, Svetlana Vukajlović, ponovila je svoje stavove, čini mi se nikad eksplicitnije i nikad oštrije.
Privatni apotekari prema direktorki fonda rade isključivo zbog profita dok državne apoteke rade isključivo brinući o pacijentu!?To što državne apoteke „slučajno“ ostvaruju profit i nije bila namera. Kao i povlašćeni položaj koji imaju zbog ugovora sa fondom ili zbog mizernih zakupa koje plaćaju za poslovni prostor.
Ali, direktorka lepo kaže da su privatni apotekari sami hteli da otvore apoteke. Niko ih nije terao. Imali su svoj biznis plan i računali su na određeni deo tržišta. Ko im je kriv? Lako je govoriti iz pozicije monopola. Kako bi direktorka govorila da je direktorka samo jednog od ravnopravnih fondova koji mogu da sklapaju ugovore sa zdravstvenim ustanovama?
Zli privatnici, ta sramota od ljudi koji su završili farmaceutski fakultet i drznuli se da krenu u vlastiti biznis, čime su zaposllili sebe i još nekoliko ljudi, koji su PDV obveznici i koji su regularno platili sve dozvole i ostvarili uslove za registraciju svoje apoteke, ti propaliteti žele da sa fondom rade baš u Beogradu, Novom sadu i Nišu. Puj! Sram ih bilo!
Da li bi direktorka potpisala ugovor sa privatnom apotekom koja se otvorila u Sićevačkoj klisuri ili u Čortanovcima?
Ma daj!
I šta kada se privatizuje apotekarska Beograd kao i ostale ustanove koje inače treba da budu privatizovane? Naslediće ugovore sa fondom? Naslediće ugovore za poslovni prostor na devetstotinadevedstodevedestdevet godina? Onda sve postaje mnogo jasnije, a čini mi se da ima posla za agenciju za borbu protiv korupcije. Neka deluju preventivno, a ne kada pare fonda počnu da se slivaju u ruke jednog ili dva tajkuna.
U svojoj odbrani pozicije, ne fonda, već državnih apoteka i to uglavnom apotekarske Beograd, direktorka poredi ostale delatnosti u kojima postoji privatno preduzetništvo, a koje se ne mogu porediti sa prometom lekova koja je pod punom kontrolom ministarstva. Od koga da očekuješ reakciju ako ne od onoga ko i reguliše pravila igre? Kome treba da se obrate privatnici ako ne ministarstvu zdravlja? Da li ste se vi svi zaboravili? Da li znate odakle dobijate svoje plate i šta je vaša dužnost? Ne dolaze vam plate iz evropske unije nego iz poreza koje plaćaju upravo ti privatnici i svi njihovi zaposleni. Aman ljudi, vi služite građanima, a ne obrnuto.
Kako je moguće da privatni lekari imaju ugovore sa fondom, a farmaceutima je to isto blokirano? Šta je to što razlikuje privatne lekare od privatnih apotekara?
Auto gol
Nije bilo potrebe da se privatni apotekari uključuju u raspravu o povećanju cene lekova. Tako je lako da se ovako nešto iskoristi za demagoške izjave o tome kako je njihov interes samo novac i veća marža, a i vrapci na grani znaju da privatnici smanjuju marže (o tome sam pisao u nekoliko članaka).
Apotekari treba da uzmu učešće u neprofitnim projektima kakav je prikupljanje lekova sa isteklim rokom i da bolje prezentuju svoj poziv javnosti, kako bi se neutralisali efekti negativne kampanje, koju očigledno guraju interesne grupe koje imaju svoje uporište i u ministarstvu i u fondu.
Da se izrazim fudbalskim rečnikom, umesto da se pojedinci ističu i samostalnim akcijama pokušavajući da dođu do pogotka, umesto slabe odbrane koja golove zabija u svoju mrežu, vreme je da prekomponujemo ekipu, promenimo strategiju i taktiku i da loptu napokon ubacimo u njihov šesnaesterac. Ova se utakmica igra ekipno i cilj je sasvim dovoljan da ekipu okupi, drži je motivisanu i skoncentrisanu na igru.
Nije cudno sto na ovaj clanak jos uvek nema komentara. Nekome su posle ovakve izjave komentari suvisni, a oni drugi su ostali bez teksta. Mnogi od nas znaju kako sve moze lepo da funkcionise u uredjenom sistemu. Ja sam mesecima bila pod intenzivnim utiskom posle privatne posete u Nemackoj i nicim izazvanog poziva koleginice, vlasnice apoteke, koju sam tada i upoznala, da provedem jedan dan kod njih u apoteci i da vidim sistem rada. Ne znam kako se samo ovako neceg dosetila robotizovana i hladna Nemica. Naravno, poziv sam odmah prihvatila i vec sutradan se uputila u apoteku. Pre svega ne postoje privatne i drzavne apoteke. Vlasnik je iskljucivo farmaceut. Postoji regulativa koja se odnosi na udaljenost izmedju dve apoteke i na apoteku u odnosu na broj stanovnika. Preko polovine svih apoteka u Nemackoj je standardizovano i imaju godisnju proveru. Koleginica mi je pokazala sve prostorije u apoteci-sve kao sto smo ucili na fakultetu, od prve do poslednje prostorije i mogla sam samo da zakljucim da vecina svih apoteka u Srbiji treba odmah da se zatvori. Ne postoji magacin sa velikim zalihama lekova. Dobila sam da pogledam dokumenta koja se ticu standardizacije. Kako i sama radim u veleprodaji moje iznenadjenje je tim bilo vece kada sam videla da je glavni dobavljac Phoenix koji dolazi 4 puta dnevno u tacno odredjeno vreme. Uopste nije obavezno da svaki lek imaju odmah u apoteci i pacijenti se zbog toga ne bune, vec dodju u zakazano vreme da podignu svoj lek. Programski je sve tako uredjeno da se farmaceut maksimalno posveti pacijentu. Tamo su svi potpuno svesni da je i farmaceut zdravstveni radnik a ne tamo neki prodavac koji samo hoce da zaradi.Nema onoga- ajmo malo cene lekova gore, pa malo dole i tako u beskonacno. Pacijenti koji imaju osiguranje imaju uvek istu visinu ucesca za lekove koji su propisani na recept. A da, ne mozete ni da kupite lekove koji idu na recept bez istog. Da ne detaljisem o defekturi za lezece pacijente koji imaju kombinovanu terapiju. A tek razni registri aktivnih supstanci,homeopatskih lekova, biljnih lekova i sl. Ne postoje snizenja cena lekova, vec samo jednog dana u nedelji, par sati npr. 14-17 h snizeno je desetak proizvoda za maksimalno 10 procenata i to se svake nedelje menja. Pokusala sam da objasnim sistem kontinuirane edukacije kod nas. Koleginica me je zacudjeno gledala i na kraju, kada je sve shvatila nasmejala se i objasnila da to ne postoji kod njih. Oni dobiju program predavanja kvartalno od glavnog dobavljaca i odlaze na ona koja ih zanimaju.Kao apoteka u malom mestu imaju 3 farmaceuta, 2 farmaceutska tehnicara i 2 pomocnika koji nemaju pravo da se pojavljuju za recepturom. Na kraju sam se zamislila ali nisam mogla da se setim nikoga od kolega koji bi, da je situacija obrnuta, pozvao stranca na celodnevni boravak u apoteci sa sve boravkom za recepturom i sa svim mogucim objasnjenjima. Pitam se zasto je tamo sve tako jednostavno, a ovde sve tako komplikovano. Sigurna sam da smo sami , zbog inertne vecine, krivi sto nam se direktorka Fonda na ovaj nacin obraca i sto namerno pravi klanove u nasoj struci.
Jelena, hvala ti na iscrpnom komentaru.
Pretpostavljam da je ovo, ustvari, farmaceutska usluga. Nije u pitanju razlika u ceni, već cena usluge.
Pretpostavljam da postoji više osiguranja. Da li si možda saznala da li jedna apoteka uspostavlja ugovorni odnos sa jednim ili sa više osiguranja?
Kakav pogodak, fudbalskim recnikom. Apoteka ima ugovor sa vise osiguranja, a osiguranja sklapaju ugovore direktno sa proizvodjacima lekova. Pacijent dobija lek onog proizvodjaca sa kojim osiguranje sklopi najpovoljniji ugovor. Desava se da osiguranje promeni proizvodjaca zbog uslova, pa ako lekar propise odredjeni lek,farmaceut izdaje paralelu onog proizvodjaca sa kojim je potpisan ugovor. I da, ono sto sam nazvala ucesce u stvari jeste cena usluge, samo se nisam pravilno izrazila.
Dakle, topla voda je izmišljena. Sad samo da se u njoj i okupamo.
Mislim da bi privatni apotekari trebali dobro da razmisle da li žele da uđu u „zagrljaj“ sa državom preko Fonda zdravstvenog osiguranja. Ulazak privatnog sektora u ovu oblast bi doveo do svojevrsnog procvata apotekarske djelatnosti, i do povećanja prometa, ali postavlja se pitanje naplate. Da li bi država uspjela da redovno izmiruje svoje obaveze? Stavite se u hipotetičku poziciju privatnog apotekara koji odlično radi i ima mnogo pacijenata, a izdaje lijekove na recept preko Fonda. Šta bi se dogodilo ako bi Fond kasnio sa uplatama, recimo, nekoliko mjeseci?
I još jedna zanimljiva misao: Da li bi krupniji „igrači“ na ovaj način dobili još jedno sredstvo više za pomor „sitne ribe“ u apotekarstvu?
Jer samostalni apotekar ne bi mogao dugo da izdrži između dobavljača koji traže da redovno izmiruje svoje obaveze, i države koja redovno kasni u izmirivanju svojih obaveza. Između čekića i nakovnja.
Dakle, oprez.
Miroslave, hvala na komentaru.
Pravo je pitanje da li treba da postoji samo jedan fond ili je bolje da bude više fondova, ne samo državni.
S druge strane, ne vidim potrebu da se zbog povećanja broja apoteka poveća izdavanje lekova na recept.
Svi se privatnici plaše kašnjenja, pa se opet veledrogerije utrkuju da snabdeju upravo velike državne apotekarske ustanove i kada kasne po nekoliko meseci.
Što se tiče krupnih igrača, to jeste problem i čitav koncept koji je pominjan da morate da imate najmanje četiri ili pet apoteka ide njima na ruku. Po mom mišljenju prednost pri potpisivanju ugovora treba da imaju farmaceuti, vlasnici samostalnih apoteka.
Filipe,slazem se.Ako samo apoteke kojih ima vise budu primale recepte mislim da je celokupna farmaceutska profesija duboko zaglibila.Tada bi nasa profesija dotakla dno dna,znam sve radila sam kod jednog takvog,svasta slusala i trpela ali on ima lanac apoteka i mozemu se,da bez objasnjenja svakog meseca smanji platu,da samo pita ‘kolikije danas pazar?“a ne pita da li smo znali da izdoziramoneki lek,ili napravimo neku novu kremu ili bilo sta sto se tice struke,zato sto on ne zna sta je to,kako se to radi i dozivlajva i nikad nece biti srecan kad mu iz apoteke izadje zadovoljan pacijent jer mu je pogodio dijagnozu,dao odgovarajuci lek i smanjio simptome,on ce se radovatii samo kada uvali pacijentu nesto sto ne moze da proda ili mu istice rok…nazalost zato toliko svi pljuju po nama farmaceutima i kazu da smo trgovci…ma ogorcena sam!!!
Ivana, potpuno te razumem. Ova slika je počela da se stvara 90-ih godina prošlog veka i, na žalost, nastavila da se utvrđuje i u ovih deset godina.
Jedino rešenje, a da se ne vraćamo u prošlost, je da ponudimo model koji struku vraća u prvi plan. Da bi struka bila jaka mora da ima i jake ljude pune samopozdanja, samopoštovanja i poverenja u svoje znanje.
Dok god su farmaceuti iz privatnog sektora i to upravo vlasnici samostalnih apoteka van sistema zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite struka će se samo srozavati.