Kriza, kurs i nestašica lekova
Krizno je leto u Srbiji. Smanjena potrošnja se oseća na svakom koraku, a stalno pomeranje kursa evra na gore (sa kratkotrajnim povratkom na neku raniju vrednost) izaziva stalni osećaj nesigurnosti i za sve laike koji ne razumeju razliku između kursa i inflacije, strahovanje da devedesete kucaju na vrata.
Ček koji smo skoro zaboravili se vratio kao vrlo važno sredstvo plaćanja, ponovo su u prodavnicama aktuelna plaćanja čekovima bez kamate na više rata, devedeset dana odloženog… Sve se češće govori o devedesetim i sve tako loše miriše…
Ne znam da li je to istina, čak se pravim i da razumem razliku između kursa i inflacije. Ali svaka kriza budi u nama ono najgore i najbolje. To najbolje još nisam video. Ali najgore… To nije problem.
Šta je najgore u krizi? Prognoze da će biti još gore!
I evo sada i prognoze za tržište lekova kroz upozorenje koje dolazi iz saveza privatnih apoteka Srbije (SPAS):
„Snabdevanje lekovima još nije kritično, iako nekih medikamenata nema, ali kada se posle povratka sa odmora poveća pritisak na apoteke, bojim se rafovi će biti sve prazniji“, navodi Rajevac
Objašnjenje je da lekova nema zbog kursa. Odnosno zbog niske cene lekova u odnosu na kurs. Tvrdnja je da lekova nema ni u bolnicama:
„Čim pacijenti traže ove lekova kod nas to je signal da ih u bolnicama nema, ili su zalihe pri kraju“, uveren je Rajevac.
Da li ovo može da bude objašnjenje?
Za svoje potrebe zdravstvene ustanove u Srbiji ostvaruju nabavku lekova preko tendera koji se u tekućoj godini raspisuju za sledeću. Tada se utvrđuje najbolja ponuda na osnovu cene i mogućnosti dobavljača da obezbedi zahtevane količine. Na osnovu tendera se potpisuju ugovori koji obavezuju dobavljača na cenu i količine, kao i zdravstvenu ustanovu.
Mnogo o tome ste mogli da pročitate i čujete u medijima dok je famozna „Kraba“ bila na naslovnim stranicama i udarna vest na svim elektronskim medijima.
Uzgred, kolega Rajevac pominje i nedostatak citostatika:
Rajevac upozorava i na nestašicu citostatika: „fluororucila“, „vinkristina“, „vimblastima“, „metotroksata“, „citoksana“…
Pretpostavljam da su ovi podaci tačni jer je njegova apoteka u neposrednoj blizini Instituta za onkologiju, ali se pitam šta bi sa „Krabom“ i sa poručivanjem tri puta većih količina od potrebnih upravo na ovom Institutu?
Zbunjuje me i to što se privatni apotekari pojavljuju sa upozorenjima o nestašici zbog cene lekova proizvođača!? Otkud sad to? Cena lekova postala je potpuno šizofrena tema. Lekovi su jeftini, ali privatne apoteke se utrkuju koja će da da veći popust na lek i kod koga će taj popust duže da traje. O tome sam već pisao, i sad se pitam: ukoliko apoteka može da dozvoli sebi da živi (ili preživljava) od dva posto, a nekad i od same nabavne cene leka, zašto na sebe preuzima obavezu da se bori za zarade distributera ili proizvođača?
Proizvođači i uvoznici koji su registrovali lekove u Srbiji su se tom registracijom obavezali da obezbede lekove na tržištu i to je jedan od uslova za registraciju. Neka se oni obraćaju nadležnima i traže korekciju cena. Svojevremeno sam i sam pisao i plašio narod nestašicom lekova . Potpuno pogrešno. Nije bilo nikakve nestašice lekova.
Ovo je igra koju treba da igraju proizvođači, njihovi zastupnici i distributeri sa ministarstvom zdravlja i fondom. Da li će ta igra biti izmenjena zbog „Krabe“ i na čiju štetu, to samo vreme može da pokaže. Na malom tržištu sa siromašnom pozitivnom listom lekova jako je teško predviđati stvari. Gubici na malom tržištu mogu da budu skoro neosetni za moćne multinacionalne kompanije, a prednost sirotinjske pozitivne liste može biti i oslobađanje od starijih generacija lekova koje se polako napuštaju.
Nestašica lekova je samo ono stanje u kome nema lekova u bolnicama i lekovi se ne mogu izdati na lekarski recept. Takvu katastrofu smo preživeli devedestih godina. Državne apoteke (sada moćne pa ponekad i ucenjivački raspoložene) tada su bile prazne, a primarna akumulacija kapitala preselila se u privatne apoteke i veledrogerije, pa su mnogi sadašnji veliki sistemi nastali upravo u to vreme.
Taj se scenario neće ponoviti. Prema tome, doći će do korekcije cene lekova, biće nekoliko naslova i procena o uticaju na inflaciju, biće ponovo posla za apoteke da ukucavaju nove cene… Fond će i ovaj put priznavati stare cene lekova, pa će distributeri imati duple cenovnike, za državne i privatne apoteke.
Što se tiče tržišta lekova, ništa značajno se neće desiti. Sve već viđeno.
