Najodvratniji naslov: „Trovali decu citostaticima zbog provizije“
…se sumnjiče da su po prethodnom dogovoru sa predstavnicima favorizovanih i unapred određenih farmaceutskih kompanija uvodili nove i proširivali već postojeće indikacije za njihove citostatike
Od trenutka kada sam prvi put čuo vest, jedna mi se misao motala po glavi: zašto policija govori o proširenju indikacija za lekove?
Kakvim to specifičnim, ekspretskim znanjima raspolaže policija kada je u stanju da razmatra, komentariše i obaveštava javnost o tome da li neki lek ima ispravno indikacijsko područje i da li taj lek treba ili ne treba da bude na pozitivnoj listi?
Vesti koje sam čitao ostavile su utisak da sve što postoji: pravilnici, procedure, zakoni, sve to je samo paravan. Lekovi na listu ne dolaze po tim procedurama i pravilnicima nego jednostavnom aukcijom. Svako ko može da kupi dovoljan broj ljudi u podkomisijama i komisijama može da svoj lek ubaci na listu. Pri tome, to što su to sve vrhunski stručnjaci, nije mnogo važno jer valjda svako ima svoju cenu i uvek ima neko ko je spreman da tu cenu plati.
Sve mogu da razumem, istragu korupcije, proveru nesavesnog lečenja na osnovu podnete prijave, ali ne razumem kako to policija može da ima dovoljno stručnosti da se bavi protokolima i procedurama u lečenju i to ne u bilo kakvoj već u citostatskoj terapiji.
Mediji su sve ovo dočekali kao da će leto proći bez ijedne „masne“ priče od koje rastu tiraži, a reklamni prostor postaje atraktivniji. Način na koji su prenosili vesti u najmanju ruku može da se smatra uznemiravanjem javnosi, jer su jednako nestručni i neobrazovani ljudi ispisali bomabastične naslove pune sadističkog uživanja. Pri tome se ovo uživanje ne odnosi na ono kroz šta prolaze akteri ove afere, već na same pacijente koji su najveće žrtve ovakve afere.
Ova bolest samo po sebi i najveće skeptike navodi na razmišljanje o „alternativi“ o primenama raznih „terapija“ koje nemaju uporište u medicini. Posle ovakvih afera, posle ovakvih naslova koliko će ljudi izgubiti poverenje u terapiju? Pozitivan pristup citostatskoj terapiji je neophodan da bi se pacijent izborio sa svim njenim neželjenim i mučnim efektima. Da li je neko razmišljao o tome dok se oblizivao i balio nad svojim naslovima?
Ukoliko ovo bude afera, kao i sve druge do sada, sama zbog sebe ili zbog nekih političkih poena, ko će nadoknaditi štetu onima koji su kolateralna šteta, pacijentima koji primaju ovu terapiju?
Većina značajnih farmacetskih proizvođača koja imaju svoja predstavništva u Srbiji su udružena u fond INOVIA. U julu 2008 godine ovaj fond je objavio etički kodeks koji su potpisale sve članice ovog fonda.
Ali i pored ovog teksta, kao i misije i ciljeva ovog fonda, od kojih je jedan i „konstruktivni i partnerski odnos sa vladinim i nevladinim organizacijama u Srbiji u cilju utvrđivanja i primene najboljih iskustava u regulativi“ ovaj se fond nije oglasio ni jednim zvaničnim obaveštenjem od početka afere, ni u medijima ni na svom sajtu!
Na farmaceutskim kućama je da urade više u komunikaciji sa javnošću, bilo preko INOVIA fonda, bilo direktno. Promocija jeste jedna od najvažnijih poslova koje predstavništva velikih proizvođača rade, ali ne treba da bude jedina i osnovna. Pored promocije, neophodna je i komunikacija sa krajnjim korisnicima koja ima veći kvalitet od obične reklame.
Znam da će mnogi od njih reći da su ograničeni zakonom i regulativom koja ih sprečava da o leku govore tako da ga promovišu van stručne javnosti. Za vas imam jednu poruku: smislite kako možete da se obraćate pacijentima tako da ne reklamirate svoj lek, već tako da im pružite kompletnu informaciju koja im je potrebna. Iskoristite svoje sposobnosti, svoje obuke, znanje i na kraju novac za prave stvari.
Sa pravim informacijama, sa kvalitetnim odnosom u lancu lečenja, policija nema šta da traži u terapijskim protokolima. Neka se bavi korupcijom i kriminalom, a neka se lekom i medikamentim lečenjem bave svi u lancu : proizvođač, lekar, farmaceut.
Filipe, u pravu si da pacijenti mogu da izgube poverenje u ovakvu vrstu terapije i da moze da bude vrlo opasno na tekav nacin plasirati informacije kroz medije.Iako sam farmaceut,mislim da pacijenti trebaju da imaju kritican odnos prema lekarima i terapiji koja im se pripisuje jer je komercijalni faktor neprimereno prisutan u odlucivanju prilikom propisivanja lekova na recept.Takvih prica ima mnogo vise nego sto smo spremni da cujemo, ima mnogo novih lekova na trzistu u nasoj zemlji koji su jos uvek u fazi postmarketinskog pracenja. Ako se registrujes na drugs.com mozes da dobijes FDA alerts i da mnogo ranije dobijas informacije koji ce lek biti povucen ili za koji lek su pronadjeni novi nezeljeni efekti.Secam se recenice Radice Stepanovic sa farmakologije, dok je jos bila asistent/Ne uzimajte nikad novi lek/.Koncept savremene medicine je u nekim aspektima veoma zastareo i kada se doda faktor profit,
oprez je neophodan i to treba da bude opste mesto u danasnjem svetu.
Po načinu na koji su vesti pisane izgleda kao da u Srbiji ne znamo šta ćemo od citostatika koji su dostupni na pozitivnoj listi, a istina je da se na listi lekova nalazi mali broj citostatika.
Uopšte, naša lista je siromašna, kako kažu zbog toga što je i zemlja siromašna.
Ni u jednoj vesti nije navedeno o kojim se citostaticima radi pa tako ne znamo da li se radi o novim lekovima (koliko znam lista nije menjana od 2008 godine, u smislu novih molekula). Bez novih lekova u ovim indikacijama nema napretka u lečenju.
Kod ovakvih indikacija oprez i rizik dobijaju sasvim drugo značenje.
Mislila sam na nove lekove npr.novi sartani,sibutremin koji je povucen, sada je orlistat nesto problematican a ne na citostatike.Sto se tice citostatika ,posto sam uvek radila u privatnom sektoru nisam se mnogo susretala sa tom grupom lekova.Pozdrav
To je posebna tema i potrudiću se da bude na blogu.
Kao sto je bilo ocekivano, dalji sled dogadjaja je da sada svi svaljuju krivicu na medije, ceo dogadjaj se uospte nije ni desio, nisu davane vece doze citostatika i sve je ovo jedna velika medijska hajka na uvazenu lekarsku i farmaceutsku profesiju.Neduzna farmaceutska industrija radi za dobrobit pacijenata i covecanstva i humanost stavlja ispred profita.Moramo da verujemo da je svet divno mesto i da zivimo u jednoj uredjenoj demokratkoj drzavi i da su sve institucije dostojne svog postojanja a svi ljudi moralno i savesno obavljaju svoje uzvisene i nimalo lake profesije.Nema korupcije u zdravstvu,porast broja obolelih od kancera se objasnjava boljom dijagnostikom i napredkom zdravstvenog sistema.Stres,pad imuniteta,nezdrava psiholoska atmosfera i evntualne posledice bombardovanja nisu nimalo doprineli sve vecem oboljevanju od ovih opakih bolesti.Na ulici su nasmejani ljudi, u saobracaju su neagresivni vozaci,sve je idilicno.Oglasila sa i Farmaceuska komora zgrozena nacinom izvestavanja novinara.Kako tako jednu divnu i humanu profesiju koja radi za dobrobit pacijenata moze da blati novinarsko pero, a sve to bez dokaza!Istraga se vodila 14 meseci,verovatno je nesto sasvim banalno u pitanju.800 boca viskija!Pa to je tako normalno, sta ima tu lose?
@alegra
Zašto onda treba da verujemo u navode policije? Da li 14 meseci istrage znači da je to bila temeljna ili traljava? Zašto se čekalo 14 meseci, a iznete su tako teške posledice nečijih dela? Da li je policija demokratskija i savesnija od svih ostalih institucija?
Da li su mediji izuzeti iz ove opšte slike koju si iznela? Mediji nemaju gomile reklama od kojih su mnoge sa „lekovitim“ preparatima za sve od uraslog nokta do poslednjeg stadijuma raka? Mediji mogu da u roku od tri dana okrenu naopačke i da iz opšte histerije pređu u opšte odobravanje?