Kriza privatnih apoteka – zablude poslovanja
Lek (ni)je roba
Počelo je sa nekoliko apoteka u kojima je postojalo obaveštenje o stalnom popustu. Zatim je počelo da se širi na sve veći broj apoteka uvođenjem „dana popusta“, kada su cene lekova niže u odnosu na druge dane.
U ovo vreme, kada kriza uzima sve veći zamah, sve više apoteka počinje da spas za svoje poslovanje traži u povremenim ili stalnim sniženjima cena asortimana koji obuhvata i lekove.
Ukoliko se vratimo u prošlost, u vreme kada je počela liberalizacija vlasništva i kada su počele sa radom privatne apoteke, nalazimo da je razlika u ceni ili marža na lekove iznosila 25% maloprodajne cene leka. U sledećim godinama marža je snižavana na 20%, a zatim i na 12% koliko je i danas, pored svih pokušaja privatnika da zakonodavcima ukaže na problem koji sa sobom nosi umanjena marža.
Danas, i ova marža od 12% ide naniže jedan, dva dana u toku nedelje ili kroz svakodnevne popuste i do 10 pa i više posto.
Ne želim da se sada upuštam u kalkulacije koje su vezane sa popustima (cassa sconto) koje apoteke dobijaju od veleprodaja, već ću se isključivo baviti terminom marže i njenoj ulozi u ceni leka.
Svako izdavanje ili prodaja leka za recepturom u apoteci znači da je:
- lek ispravno uskladišten i čuvan na odgovarajućoj temperaturi i vlažnosti
- lek proveren prilikom prijema i da je u deklarisanom roku trajanja
- pre izdavanja/prodaje proveren recept ili potreba korisnika za lekom
- pre izdavanja provereno da li u terapiji postoje i drugi lekovi i korisnik upozoren na moguće interakcije sa lekom ili hranom
- korisnik obavešten o načinu upotrebe i doziranja leka
- korisnik obavešten o načinu čuvanja leka
- korisnik obavešten o mogućim neželjenim efektima i postupcima koje treba da preduzme u slučaju da se ispolje ovi neželjeni efekti
- korisnik dobio sva dodatna obaveštenja koja su bila potrebna i odgovore na pitanja i nedoumice u vezi terapije
Zbog toga lek nije roba.
I zbog toga je 12% maloprodajne cene nedovoljna nadoknada.
Kada se ovih 12% istopi u nekom popustu šta to treba da znači? Da se radi o običnoj robi, čiji će veći obrt da donese veći profit?
Za veći obrt potreban je veći broj korisnika, veći broj korisnika znači manje vremena koje će biti posvećeno svakom od njih da bi se obrt postigao. I to onda neminovno znači da sve ono što farmaceut treba da da u postupku izdavanja ili prodaje leka, izostaje.
Popusti svode farmaceute i njihove korisnike na odnos koji ne podrazumeva zdravstvenu uslugu. Dovodi nas u situaciju da za recepturom može da stoji bilo koja dovoljno pismena osoba koja može da sriče naziv leka (ili ni to nije važno?), a verovatno najvažnija tražena sposobnost bila bi što brže vraćanje kusura – „450, 500 i hiljadu, doviđenja, dođite nam opet“.
Postoje situacije kada je potrebno da se kod leka razlika u ceni smanji na minimum, kao u slučaju citostatika koje apoteka nabavi ciljano za pacijenta kome u tom trenutku u bolnici, iz bilo kog razloga, ne mogu da obezbede, a ciklus terapije mora da se nastavi.
Kada govorimo o siromašnim slojevima stanovništva onda sistem zdravstvene zaštite, fond zdravstvenog osiguranja i socijalne ustanove treba da preuzmu brigu i da omoguće ovim ljudima da preko recepta mogu da podignu svoju terapiju bez naknade.
S druge strane fond nema ugovore sa privatnim apotekama i uvid o utrošku lekova svodi na utrošak ostvaren u tzv. državnim apotekama i tako prikazuje netačne podatke ne uzimajući u obzir koliko terapije korisnici sami finansiraju kroz privatne apoteke, mada je ovo, po veličini i značaju, tema za potpuno drugi članak.
Zbog svega ovoga, kada kupite lek sa popustom, kao da ste kupili pavlaku ili odevni predmet na sniženju, razmislite koliko ste na dobitku. Isto tako, kada okačite natpis „10% popusta“ proverite sa sobom da li ste i dalje farmaceut ili je vreme da menjate struku.
Nastaviću se….
Odrzan je sastanak u Farmaceutskoj Komori, na inicijativu grupe farmaceuta iz Nisa, Leskovca, Prpokuplja…na temu popusta, stimulacije potrosnje lekova na taj nacin, tretiranje- lek kao roba…Komora je odgovorila apelom koji se nalazi na sajtu Farmaceutske Komore. Ovim se apeluje na odgovorne farmaceute da ne sme da se oglasava popust na lek. Nije istaknuto koje ce mere Komora preuzeti protiv ovakvih nesavesnih postupaka, ali je pohvalno i pozitivno sto je brzo odreagovala. . Mislim, da je neophodno zajednicko ucesce farmaceuta u cilju resavanja ovog i slicnih problema. Na istom sajtu ( na strani 2) se nalazi mogucnost za predloge u vezi zakona o izmenama i dopunama zakona o zdravstvenoj zastiti i zdravstvenom osiguranju. Treba podsetiti i apelovati na kolega da svoje komentare daju. Jako je vazno da se oglasimo. Neophodno je pronaci put ka resavanju problema, jer ih je iz dana u dan sve vise a nelojalna konkurencija je sve brojnija.
Daniela, hvala. Svaki komentar iz struke znači da smo svesni šta se dešava i da imamo ideje i načine na koji možemo da rešavamo probleme. Naročito mi je drago da ideje dolaze iz „manjih“ sredina.
Evo i linka sa sajta komore.
Mrtav sam umoran i moram da idem da spavam. Zato sam i propustio da kažem da je vrlo lepo kada se pokaže da je moguće da se deluje zajedno kada su ciljevi jasni i kada se kroz interes struke brane i interesi pojedinaca. Voleo bih da vidim više komentara tako da se oseti podrška ostalih kolega. Laku noć.
Podržavam inicijativu o kojoj piše Danijela jer samo tako možemo da utičemo na položaj farmaceuta (predlaganjem izmena zakona koji se tiču zdravstva). Nažalost donosilac zakona nikada zvanično ne šalje predloge strukovnim organizacijama radi eventualnih predloga, pa moramo predloge da dobijamo iz drugih izvora. O popustima, naravno imam negativno mišljenje, pa nije loše i u tom smislu dati predloge na predlog Pravilnika o oglašavanju leka, odnosno medicinskog sredstva, koji se takodje nalazi na sajtu Farmaceutske komore Srbije. U članu 5 stav 5 pomenutog Pravilnika može se možda naći zabrana ovakve vrste popusta, ali se može našom primedbom to eksplicitno i zabraniti.
Još mi je draže kad vidim komentare koji dolaze iz naših strukovnih udruženja
. Dubravka, hvala.
Povodom sastanka odrzanog u komori 05.08. na kome sam ucestvovala, dodala bih da je dir.komore g-dja Dragana pokazala veliku zainteresovanost za probleme koje smo izneli ali i spremnost da pokrene resavnje istih.Moramo da shvatimo da je potrebno da se aktivnije i u vecem broju obracamo komori sa konkretnim pitanjima pa cak i sa predlozima kako da se ti problemi resavaju.Mi smo u slucaju ovog sastanka neke ideje o nacinu resavanja popusta po apotekama pronasli na sajtovima komora bivsih republika npr. u Hrvatskoj se oduzimaju licence farmaceutima koji spustaju cene lekova a u Makedoniji su sve apoteke izlepljene- sve cene lekova iste. Zaista, u poredjenju sa zemljama u regionu struka u nasoj zemlji je najmanje uredjena. Mislim da je to odgovornost svih nas. Sto se tice predloga za izmenu Zakona o zdravstvenoj zastiti, smatram da treba da se sastavi tekst sa predlozima a da pravnik u nasoj komori to uoblici na nacin koji je proceduralno prihvatljiv. Pozivam sve kolege da se ukljuce u kreiranje ovih jako bitnih pitanja za nasu struku i time daju svoj doprinos struci a i siroj javnosti jer smo u obavezi da branimo profesionalne i eticke standarde.I da citiram Dzek Nikolsona iz filma kad odlazi u penziju i postavlja sebi pitanje- Sta sam ja uradio da svet bude bolje mesto? Uradimo nesto da apoteke u Srbiji budu bolja mesta za nase pacijente i za nas koji radimo u njima.
Danas mi je Dubravka Urošev poslala email koji je dobila iz advokatske kancelarije. Kako kaže, ne zna ko je angažovao (i da li je) ovu advokatsku kancelariju, ali je ona poslala svoje komentare i predloge na tekst.
Potpuno se slažem sa tobom i o tome smo i razgovarali kada smo se videlil u Nišu. Vrlo je važno da se što veći broj kolega, bez obzira na to da li rade u državnom, privatnom, veldrogerijskom, apotekarskom, marketinškom ili bilo kom drugom biznisu uključe u svojevrsnu javnu raspravu.
Isto tako je važno da predamo jedan, usaglašeni tekst, tako da ne dođe do „zatrpavanja“ sličnim predlozima ili još gore predlozima koji su međusobno suprotstavljeni.
Postoji način da se na ovakvom projektu radi zajednički i da je aktivnost svakog od učesnika vidljiva svima koji rade na projektu, bez obzira na to gde se nalizi. Potreban je samo pristup internetu. Moguće je raditi na dokumentu i organizovati sve prateće aktivnosti: saradnju sa strukovnim udruženjima, nadležnim ministarstvom, medijima, drugim zainteresovanim grupama…
Ovo je potpuno tehničko pitanje, a ja se osećam odgovornim da predložim i organizujem tu vrstu tehničke podrške.
Lek je roba…..
To je tvrdnja, ili postoji još nešto iza što treba da pročitamo u tačkama?
Popust mogu da imaju samo one apoteke koje imaju lance i cije su cassa sconto toliko velike da su cene lekova vec u startu jeftinije za tu marzu a sto je jos strasnije malo je dipl.farmaceuta u tim pricama vec samo lovaca na novac…:-((((
Hvala Ivana.
Stvar je u tome da su farmaceuti odgovorni za svoju struku i oni su ti koji treba da se pitaju. Cilj je da se uvede red u struku i apotekarsko poslovanje, a kada postoji red koji svi moraju da poštuju onda to važi i za lance i za karike.
Farmaceuti predugo plaču nad svojom sudbinom i sudbinom struke. Vreme je da se stvari menjaju.
Evo i originalnog emaila koji mi je prosledila Dubravka Urošev iz Farmaceutskog društva Srbije:
Danas sam pročitala intervju direktorke Apoteke „Beograd“, objavljen u dnevnom listu „Politika“ od 16.08.2010. i naišla na deo koji se tiče naše teme. Citiram:“–У октобру кориснике наших услуга очекује акција „Месец витамина Це”, који ће моћи да се купи по повољнијим ценама. Циљ нам је да грађане припремимо за хладне дане и сачувамо им здравље. Под слоганом „Снага здравља, моћ лепоте” организоваћемо промотивне акције у 36 апотека у којима ће наши клијенти куповином одређених препарата добијати и пригодне поклоне – најавила је Гордићева.
Da li je ovo u suprotnosti sa Pravilnikom o oglašavanju leka, odnosno medicinskog sredstva? Koliko je znam Vitamin C je lek, koji se može izdavati i bez lekarskog recepta, ali zašto po „povoljnijim uslovima“. Ceo intervju, koji sadrži i još neke interesantne ideje možete pročitati na ovoj adresi.
Dubravka, hvala za komentar i link.
Komentar odgovara i poslednjem članku na blogu, s obzirom da je postojala i tvrdnja da državne apoteke ne posluju kao privatne, po principima tržišta i profita.
I to bas sada kada je komora apelovala da se apoteke ne oglasavaju sa popustima na lekove.
Tako je. Da li imaš utisak kao da se situacija „zgušnjava“?
Mozda, ali je malo onih koji su toga svesni.Na jednom sajtu nevezano za struku pise
E sad, nema ga nastavak i sad me izjeda radoznalost
.
Mozda Apotekarska ustanova najavljuje bolje cene vitamina C koji nije registrovan kao lek. Mozda je u pitanju njihova proizvodnja. Ne treba da se obeshrabrujemo./ Slucajno je poklopljen termin nase borbe protiv snizenja cena i njene objave vezane za nizu ceni vitamina C. U ostalom, treba kontaktirati i kolege iz drzavnih apoteka. Msilim da nam je interes isti, ako se razmislja u napred.
Daniela, nadam se da je tako. Vestacka podela na „privatne“ i „drzavne“ farmaceute nije u interesu struke, ali cesto moze da bude u interesu pojedinca. Prema tome, mislim da na sve treba da se reaguje odmah, sve treba da prati rasprava jer je upravo nedostatak reakcije i pokazivanja interesovanja doveo struku na ovo mesto.
Cudno je da se sve poklapa slucajno, a ako je to samo poklapanje, pa nije strasno sto smo malo diskutovali. Lako mozemo da na istom mestu dobijemo odgovor i objasnjenje.
Iako nema potrebe, jer je sajt sve vreme otvoren za sve (brojne kolege i koleginice iz drzavnih apoteka su su pratile prezentacije sajta na strucnim skupovima) , neka i ovaj tvoj komentar bude poziv kolegama iz apotekarske da se ukljuce u raspravu.
Lek nije roba! Nemojmo kupovati lekove na snizenjima i rasprodajama!
Prenesite to svojim prijateljima, komsijama, roditeljima, njihovim prijateljima, svima onima koji nesvesni jos jednog „sale“ natpisa koji vristi sa izloga apoteke, ulaze u pricu rasprodaje apotekarske struke i zdravstva, na kraju krajeva.
Vidi, vidi. Nisi samo obećala komentar, nego si i ispunila obećanje
.
Poštovani kolega Filipe, moj komentar bi mogao biti nešto duži, jer sam posle dužeg vremena posetila Vaš sajt i zatekla obilje zanimljivih tema-Vaših tekstova, komentara kolega i aktuelnosti iz struke. Međutim, zbog nedostatka vremena, kao i iskustva da se večito bavimo nečim što je već prošlo ( u ovom slučaju Kongres), predlažem da ubuduće budemo proaktivniji. Pomenuli ste temu farmaceutskog otpada-mislim da je zakon donešen i usvojen, a da pritom nije do kraja regulisao pitanja koja ste postavili u Vašoj prezentaciji (odlična je!). Iako se Vašem tekstu oseća gard u odnosu na stavove organizatira panel diskusije, smatram da treba nastaviti dalje aktivnosti uz uključivanje Komore i Društva, ili drugih zainteresovanih strana. U tom smislu želim da ponudim aktivnu saradnju koja bi u narednom periodu mogla dokazati da je podela apoteka , a pogotovu farmaceuta, na privatne i državne veštačka, odnosno da je saradnja moguća i da na duži rok može doneti satisfakciju i nama i građanima. Pozdrav, Svetlana, koleginica iz državne apoteke.
Svetlana, hvala na komentaru. Moja namera nije sukob tako da i nema garda, što je često uzrokovalo primanjem udaraca, ali to je druga tema. Od moje inicijative je i krenula organizacija panela, ali i to na stranu.
Zaista ste me obradovali ovom ponudom za saradnju. Postoji nekoliko konkretnih pitanja na kojima možemo da radimo i neka od njih su postavljena i kroz anketu. Učestvovalo je preko pedeset farmaceuta, u vrlo kratkom roku, i odgovori iz ove ankete mogu da budu vrlo relevantni i da posluže kao polazište za akciju.
Probaću da u toku nedelje objavim rezultate ovde na blogu.
Diskusiju o pojedinostima možemo da nastavimo na stručnom forumu koji je zatvoren za javnost i predlažem svim zaintereosvanim kolegama koji nisu članovi, da se učlane i daju svoj doprinos.