Kriza privatnih apoteka
Da li je trend zatvaranja samostalnih apoteka, prodaje velikim sistemima i lancima u poslednjih godinu dana specifičan za ovo vreme ili se radi o normalnim dešavanjima na tržištu, koja se ponavljaju sve vreme od kada je privatni kapital dobio mogućnost da učestvuje u ovoj vrsti poslovanja?
Privatne apoteke su se otvarale i zatvarale. Mnoge su apoteke od osnivanja početkom devedesetih godina promenile jednog ili više vlasnika.
Ono što je zanimljivo je da su se prošle i ove godine zatvorile apoteke koje su počele sa radom u ranim devedesetim i čiji su vlasnici farmaceuti, prekaljeni u teškim godinama inflacije, sankcija.
Govorim o prefiskalnom vremenu i vremenu kada je „crnih“ lekova bilo u svim apotekama što je bilo prećutno odobreno od strane države, jer lekova u državnim apotekama nije bilo. Bilo bi lako izvući zaključak, kakav se često čuje, a koji mnogi vide kao jedini motiv privatnih apotekara: „nema više lakih para pa su se povukli“. Takav zaključak je lako izvući kada niste farmaceut i ne poznajete poslovanje apoteke.
Prvo, to nikad nisu lake pare, a nisu ni velike.
Drugo, ovi ljudi nisu posustali u trenutku kada je došlo do fiskalizacije. Niste videli demonstracije gnevnih apotekara koji blokiraju ulice ili traže odlaganje zakona o primeni fiskalnih kasa. Uz mnogo ulaganja i truda privatne apoteke su potpuno normalno prihvatile proces uvođenja PDV-a i fiskalnih kasa, prilagodile se iznenađujućom brzinom i nastavile sa radom.
I tek sada posle više od pet godina imamo sve više slučajeva u kojima se upravo apoteke čiji su vlasnici farmaceuti, zatvaraju ili prodaju.
Da li se ovo može smatrati posledicom svetske ekonomske krize? Ili je sve to posledica straha od pojave većeg broja lanaca apoteka koji agresivno nastupaju i prete preuzimanjem tržišta. Kao i uvek, prisutna je i teorija zavere pa se pojavljuju i imena političara i njihovih rođaka koji su u vlasničkim ili interesnim vezama sa ovim lancima. To još više podgreva strahove, jer „gde će šut sa rogatim“.
Teška vremena za privatne apotekare nastupila su početkom 2008 godine kada je ustaljeni način poslovanja sa veledrogerijama iz prethodnih godina naglo promenjen. Do tada su privatne apoteke od veledrogerija dobijale lekove domaćih proizvođača pod odličnim uslovima, sa odloženim plaćanjem i odobrenjima i do 30% čak i na plaćanje odloženo do 30 dana.
Odjednom, samo sedam veledrogerija sklapa ugovore za distribuciju sa domaćim proizvođačima i uslovi koji su do tada postojali prestaju da važe. Ovo je bio strašan udarac.
Od sredine 2007 odnos evro/dinar pogađa svaki deo ekonomskog sistema u Srbiji. Cene lekova koji se nalaze pod administrativnim nadzorom počinju da se menjaju i to nivelacijama postojećih zaliha. Kada nivelacija znači smanjenje cena, to onda znači i automatski gubitak jer lekovi koju su već plaćeni sada vrede manje. Nivelacija na veću cenu nije u isto vreme i dobitak.
Kupovina Pharmanove od strane Phoenixa dovodi na naše tržište monstrum kompaniju i njeno prisustvo dugoročno utiče ne samo na poslovanje veleprodaja već i na poslovanje malih apoteka.
Vodi se borba između veledrogerija za snabdevanje apotekarskih ustanova koje su i dalje u nekom oblliku vlasništva koje ne razumem. Državne li su, gradske li su..?
Kriza i manjak novca došli su na već postavljenu scenu i nisu pravi uzrok krize privatnih apoteka.
Nastaviću se…
dok farmaceutske apoteke srljaju u bankrot, nasi nas profesori pozivaju da strucnoscu dokazemo svoju vrednost, da pisemo radove za predstojeci kongres a nama pacijenti odlaze da bi kupili lek 10% jeftiniji. U Nisu je stanje dramaticno, lanci fili,lili, goodwill i poneki mali luzeri/npr.radnica women secreta vlasnica apoteke, zena vlasnika hotela, bivsi torba biznismen i razni drugi segmenti ovog napacenog i iz taloga drustva vaskrslog sloja od izloga apoteke prave kreacije iz zanrova horor-estradne-sociopatske-topshopovske natpise-sexy usne za 20 min, akcija,svi lekovi jeftiniji,odlozeno placanje na 150 dana, imamo viagru…Izbegavam neke ulice zbog toga, menjam marsutu kad se vracam s posla i verovatno cemo uskoro svi pobeci u neku malu mislju rupu od sramote sta se sve zove apoteka i koga sve phoenix monstum/mnogo dobra rec/ a nisu jedini monstrumi od veleprodaja smatra probranim drustvom na tzv.skupovima a i ostale pijavice koje nas posecuju svakog dana.A kad stavim besplatne konsultacije u odvojenom delu apoteke ili stampam flajere za proveru interakcija dodje 20 pacijenata za 6 meseci!!!!Mi smo preparirana nacija, nasa struka sa tako malo ljudi tako sramotno nejedinstvena i pasivna, profesori u svojim elitno-akademskim tezgama ne vide stvarno stanje apotekarstva u Srbiji u trecem milenijumu covecanstva
Zakoni postoje, ali ne vaze za sve podjednako. Ovde sve sto vredi se mora iskoreniti. Da li zbog nivoa svesti, neznanja, s predumisljajem ili slucajno, tako nazalost funkcionise nas sistem. Jer da nije tako, najprostijom logikog, lako se da zakljuciti da apoteku ne moze otvoriti, tj. biti vlasnik, niko do dipl. farmaceut. Nikakava filozofija, sednice, zasedanja nisu potrebna, ali to vazi za svet sa normalnim nivoom svesti, narocito kod drzavnika i clanova vlade. To se za nase politicare ne moze reci. Zato, sve neregularnosti, nenormalnosti, nelogicnosti me vise ne iznenadjuju – nazalost. Za moj ukus to je cist genocid sopstvenog naroda.
Apoteke u privatnom vlasništvu postpuno same snose troškove edukacija i učešća na stručnim skupovima, pa i na predstojećem kongresu. Od kotizacije pa do troškova puta i boravka. Kod apoteka koje nisu u privatnom vlasništvu, sasvim je drugačija situacija i veći broj farmaceuta može da učestvuje u radu stručnih skupova, a česte su i edukacije koje su organizovane i u samim ustanovama. Ovo nije slučaj sa privatnim apotekama u vlasništvu farmaceuta.
Još nisam čuo da je neko gostovao negde u unutrašnjosti i pozvao privatne apotekare da bez naknade prisustvuju nekoj edukaciji.
Od kada je uvedeno bodovanje, prisustvo edukacijama i učestvovanje na stručnim skupovima i kongresima ima potpuno novo značenje jer farmaceutima omogućava neophodno bodovanje za obnavljanje licence.
@vesna
Ovo ide u jednom od nastavaka teme, najverovatnije u sledećem. Stavio sam to pod „zablude poslovanja“ i podnaslov „Lek (ni)je roba“.