Platani i farmaceutski otpad, kakve to veze ima?
Seča platana u beogradskom Bulevaru pokrenula je pitanje ekološke svesti loklnih i republičkih vlasti. Kao, rekao bih, nikad do sada su se vodile rasprave o ekološkom značaju i vrednosti drveća, kao i o uzrocima i odgovornosti za poteze koje u ovom trenutku preduzima gradska vlast Beograda. Pod lupom javnosti našli su se i stručnjaci i njihova odgovornot za trenutno stanje.
Tako i treba da bude. Najmanje.
U međuvremenu, dok su platani sazrevali, rasli, granali se, potkresivali, listali, opadali, u svim tim decenijama oko tih platana i u mnogo širem krugu oko njih gomilali su se u zemlji, a onda i u vodi lekovi koji su neiskorišćeni, lekovi sa prošlim rokom. Decenijama se hemijske supstance koje spadaju u opasni otpad nalaze na mestima gde su korenski sistemi platana, bagrema, hrasta, topole, borova, smreka…Iste ove supstance, manje ili više rastvorene putuju tekućim vodama Srbije, nalaze se u vodama za navodnjavanje, u vodi koju piju domaće životinje…
Ponoviću, decenijama je ovaj problem zanemarivan. Nikada do sada na blogu nisam postavio pitanje „Ko je odgovoran?“. Priča oko platana daje mi šlagvort: zašto svih ovih godina nijedna relevantna farmaceutska institucija, obrazovna ili ona koja se bavi prometom lekova (namerno ne pominjem proizvođače, kod njih se i ne očekuje ova vrsta brige, mada su je pokazali kada su pozvani) nije želela da prepozna i da traži rešenje za problem farmaceutskog otpada u domaćinstvima?
Sigurno je da nedostaje zakonska regulativa koja zahteva političku akciju. Ali bez struke koja prepoznaje problem, predloži rešenje i prikže ga političarima, nema ni zakona.
Kada je došlo do društvenih i političkih promena u Srbiji, 2000-te godine, bilo je puno reči o političkoj lustraciji. To što se ona nije dogodila problem je kojim nemam nameru da se bavim jer „neću politiku u moju butigu“ (serija Velo misto, pa ko se seća neka se pita koliko je mator). Ali ono što mene brine to je što nikada nije bilo i neće biti stručne lustracije. Da li će sada ove iste institucije, ove koje su zanemarivale, nipodaštavale problem farmaceutskog otpada, naročito otpada u domaćinstvima biti iste one koje će, kako vole da kažu, „aplicirati“ za rešenja ovog problema?
Onog trenutka kada se pojavila politička izjava, koju je dao Dulić i koja je došla posle velikih napora sajta mojlek.com da ovu temu dovede u centar interesovanja struke počelo je da se krčka. Veoma mi je drago. To je ono što sam želeo. Želeo sam da se krčka, da se poveća temperatura i da se skuva ko treba da bude kuvan.
Ukoliko volite platane i volite ostalo drveće, volite životinje i cenite život onda je vreme da pokažete bar isto interesovanje za problem farmaceutskog otpada u domaćinstvima, kao što ste pokazali za platane. Jer inače, platana neće biti.
Pre pet godina sam posle smrti oca, imala problem sa zalihom lekova i drugih farmaceutskih proizvoda koje je koristio u toku bolesti. Iako su bili u roku trajanja nisam imala kome da ih dam, pa sam telefonom jurila fabrike lekova da ih pitam gde i kako odloziti ovu vrstu otpada. Niko nije znao da mi kaze, a zakonom nije regulisano ko o tome brine.
Hvala vam sto ste pokrenuli temu i nadam se da ce se pre svih razvrstavanja otpada koji je moguce reciklirati resiti kako da sacuvamo prirodu od ovog mnogo opasnijeg otpada.
Hvala Vam na komentaru. Dok sam radio u apoteci, više puta sam morao da odbijem ljude koji su dolazili sa istim problemom.