U jednom od prošlih članaka sam kritikovao senzacionalističko pisanje dnevne štampe (i to Danasa, od koga se to ne očekuje). Posle nekog vremena evo i vesti koja dolazi iz SZO i koja bliže objašnjava uzroke za pojavu rezistencije u dva slučaja koja su jedan lek dovele ponovo na naslovne strane.

Prenosim ceo članak, jer verujem da od ovoga neće biti nikakve senzacije u sutrašnjim novinama.

2 DECEMBAR 2009 | ŽENEVA — SZO je obaveštena o dve skorašnje grupe pacijenata koje su bile inficirane sa oseltamivir-rezistentnim sojevima virusa H1N1. Obe grupe kod kojih je utvrđena infekcija, Vels (velika Britanija) i Severna Karolina (SAD) su bile u jednoj bolnici i obe su sa pacijentima kod kojih je imuni sistem ozbiljno narušen ili suprimiran. U oba slučaja se sumnja da je postojao prenos rezistentnog virusa sa čoveka na čoveka.

Pojava rezistencije virusa na lekove, kod pacijenata sa ozbiljno narušenim ili suprimiranim imunim sistemom koji se nalaze pod terapijom antivirusnim lekovima, je očekovana i dokumentovana je tokom sezonskog gripa. Kod ovih pacijenata replikacija virusa može da se dešava u dužem vremenskom periodu bez obzira na antivirusnu terapiju, što stvara okruženje u kome se mogu lakše izdvojiti virusi rezistentni na lekove.

Nakon što su izveštaji primljeni, SZO je organizovala telefonsku konferenciju sa zvaničnicima i osobljem bolnica, stručnjacima kliničke medicine, epidemiologije i virusologije u vezi ova dva slučaja. Posebna pažnja je posvećena pronalaženju najboljih terapijskih pristupa pacijentima sa narušenim imunim sistemom koji su inficirani pandemisjkim virusom.

Slučajevi

Velški slučaj je utvrđen pri kraju oktobra i uključuje 8 pacijenata. Svi pacijenti su bili na bolničkom lečenju zbog ozbiljnih hematoloških poremaćaja. Nije bilo smrtnih slučajeva. Troje od ovih pacijenata su zadržani na bolničkom lečenju, jedan od njih na intenzivnoj nezi.

U američkom slučaju koji uključuje četvoro pacijenata sa ozbiljno narušenim imunim sistemom, razvoj se dešavao od polovine oktobra do početka novembra. Troje od četvoro pacijenata je umrlo, ali još nije sigurno koliko je tome doprinela infekcija virusom H1N1.

Svi rezistentni virusi su nosili istu mutaciju H275Y, koja ukazuje na rezistenciju na oseltamivir, ali su osetljivi na drugi antivirusni lek zanamivir.

Tekuće istraživanje

Ovi slučajevi su dalje ispitivani sa ciljem da se utvrdi način prenosa u bolničkom bloku i da se utvrdi da se rezistentni virus nije preneo i na osoblje, druge pacijente u bolnici ili u širu zajednicu. Dosadašnji rezultati su ohrabrujući.

Kod bolničkog osoblja koje je negovalo bolesnike nije utvrđena infekcija, što ukazuje da se rezistentni virus ne prenosi na inače zdrave ljude, naročito kada su na snazi mere za sprečavanje širenja zaraze.

Širenje zaraze nije zabeleženo ni ostalim bolničkim blokovima u ovim bolnicama, ni u široj zajednici.

Preporuke za izmenu terapije

Stručnjaci su se složili da pacijenti sa ozbiljno oštećenim imunim sistemom moraju da budu tretirani kao posebno ranjiva grupa. Ovi pacijenti su izuzetno podložni infekciji, posebno teški za terapiju i sa vrlo velikom verovatnoćom za razvoj rezitencije.

Kako rani simptomi gripa mogu da budu maskirani simptomima koji inače prate postojeće oboljenje ili terapiju, stručnjaci se slažu da lekari koji leče ove pacijente treba da budu svesni velike verovatnoće za pojavu gripa i da budu posebno obazrivi zbog mogućeg brzog razvoja rezistencije na oseltamivir.

Standardne doze i trajanje terapije oseltamivirom kod ovih pacijenata nije dovoljno. Vrlo je važna klinička procena, doze možda moraju da budu povećane i bez prekida terapija sve vreme akutne bolesti. Zanamivir bi trebalo razmotriti kao lek izbora kod pacijenata kod kojih se grip produžava bez obzira na tretman oseltamivirom.

Ukoliko se u bloku otkrije rezistentni virus koji je pretnja za pacijente sa oštećenim imunim sistemom, doktori treba da razmotre promenu, i da kao lek prvog izbora u bloku koriste zanamivir, kada je potrebno i kao profilaktički tretman nakon izlaganja, svim pacijentima u bloku.

Stručnjaci naglašavaju da je njihova preporuka da bolničko osoblje i porodica koja je u kontaktu sa pacijentom treba da budu vakcinani protiv pandemijskog gripa.

Neophodno je pojačano praćenje

SZO preporučuje pojačano praćenje razvoja oseltamivir-rezistentnih virusa i bilo koje vrste promena u načinu prenosa ili patogenosti ovih virusa. Iskustva sa sezonkim gripom pokazuju da se rezistentni virusi lako prenose u široj populaciji i ustanovljavaju se u njoj čineći jedan ili više antivirusnih lekova neupotrebljivim.

Iskustva sakupljena od marta kada je došlo do infekcije novim gripom pokazuju da inhibitori neuraminidaze, oseltamivir i zanamivir, u ranoj fazi infekcije smanjuju rizik od komplikacija i mogu da poprave klinički ishod kod pacijenata sa ozbiljnim oblicima bolesti. Ova iskustva podvlače potrebu da se zaštiti efikasnost ovih lekova smanjivanjem mogućnosti za pojavu rezistencije.

SZO je prvi izveštaj o pojavi oseltamivir-rezistentnog pandemijskog virusa dobio u julu. Uopšteno, slučajevi rezistencije su geografski raštrkani, sporadični i nisu povezani jedan sa drugim. Broj ovakvih slučajeva raste, što je vezno za nedavno pojačanu aktivnost gripa u mnogim delovima sveta i na, zbog toga povećanu primenu antivirusnih lekova.

U poslednje dve nedelje, broj dokumentovanih slučajeva rezistencije na oseltamivir kod H1N1 virusa je povećan sa 57 na 96. Trećina ovih slučajeva se odnosi na pacijente kod kojih je imuni sistem ozbiljno narušen usled hematoloških maligniteta, agresivne hemoterapije u lešenju kancera ili kod post-tranplantantne terapije imunosupresivnim lekovima. Grupe u ove dve bolnice treba posmatrati u kontekstu ovih ukupnih trendova. Iako sve pojave rezistencije na oseltamivir zaslužuju istarživanje, ne postoji dokaz koji bi ukazivao da ovi slučajevi, do dana objavljivanja, predstavljaju zdravstvenu pretnju.