Na facebook-u gde se nalazi i strana za mojlek.com, koleginica Tatjana  je postavila link na pul koji se nalazi na sajtu WebMD.

Odmah me je, naravno, interesovalo ko “stoji” iza sajta, pa sam proverio kompaniju. Dok sam čitao vesti o kompaniji zapala mi je za oko vest na koorporativnom sajtu: Federalna Agencija za lekove i WebMD proširuju svoje partnerstvo u informisanju korisnika zdravstvenih usluga.

Mislim, ne treba mi ni da čitam tekst.

Samo se setim svog pokušaja da stupim u kontakt sa Agencijom za lekove Srbije, sa idejom da obezbedim što bolju ažurnost lekova koji se nalaze u registru pretraživača. Naravno, imao sam još ideja o mogućoj saradnji kad smo već razvili jedinstvene servise (dostupnost lekova u apotekama, SMS servis, savetovalište, stručni forum).

Sve što sam dobio bio je povratni poziv, ali kao da je došao iz državne bezbednosti: od PIB-a pa do krvne grupe. Ok, izrecitovao sam poslušno sve podatke i …Nikada se više nismo čuli. Razmišljam, kad mi je uzet broj telefona, valjda će biti i sastanak, ne mora baš poljubac isto veče, ali bar nagoveštaj… Nije da niisam probao još nekoliko puta što telefonom što emailom, ali bez uspeha.

Greška je očigledno u tome što sam krenuo zvaničnim putem. Zanet, valjda uspehom koji sajt ima kod publike, mislio sam da je to dovoljno. Trebalo je da krenem nekim poluprivatnim kanalima, okolo-naokolo, preko prijatelja i poznanika pa bi sve bilo drugačije, zar ne?