Cannabis – trava meka i laka? Ma nemojte!?

Sasvim slučajno, dok sam daljinskim „prelistavao“ kanale, pažnju mi je privukla emisija na drugom programu RTS-a. BBC-ijeva emisija u kojoj su govorili o novijoj klasifikaciji narkotika.

Cannabis (Marihuana, indijska konoplja, trava, vutra…) se našla na mestu koje nisam očekivao, negde na sredini liste od dvadeset narkotika, a daleko iza nje se nalazi sintetička droga ekstazi.

Dakle, o ovome je bilo vrlo malo reči u okviru farmakologije i farmaceutske hemije u vreme mojih studija (kraj osamdesetih), otprilike jedan pasus o THC-u, i jedan pasus o zavisnosti. I kasnija izdanja farmakologije koji je bio osnovni udžbenik nisu imala mnogo više informacija, a ni ja nisam imao neko veliko interesovanje. Evo sad se i ne sećam da li smo je radili i na farmakognoziji, ali i ako jesmo to je opet bilo u nekom pasusu (ako me ne bude mrzelo pogledaću u svom starom udžbeniku).

Uglavnom sam „hvatao“ informacije kao zanimljivosti iz medija, a popularizaciji u korišćenju kao leka doprinosili su i filmovi i serije. Ali se svo moje zanimanje tu i završavalo.

Međutim, ova me je emisija uhvatila. Saslušao sam objašnjenje za ovakvu klasifikaciju popularne vutre i malo me je preseklo. Teza je da postoji veza između dugogodišnje upotrebe (pušenja, duvanja) i razvoja psihoza. Bilo mi nejasno da li se misli na pihotične reakcije ili razvoj pravih psihoza. Jedan od eksperimenata izveden pred kamerama je prikazivao zdravog čoveka kome je intravenski data doza THC (vrlo različito od uobičajenog načina unošenja). Posle nekog vremena, otprilike dva sata čovek je pokazivao znake paranoje. To osećanje je prestalo sa prestankom dejstva i eliminacijom i činilo mi se da se ne može govoriti o razvoju psihoze u pravom smislu.

Moguće da se pojavi psihotična reakcija, a ovakve reakcije se mogu pojaviti i posle akutnog pijanstva ili kod ljudi preosetljivih na alkohol. Uopšte mnoge vrste supstanci mogu da izazovu psihotične reakcije koje su prolazne.

A opet, znam nekoliko mlađih ljudi za koje ne mislim da su zavisni, ali su vrlo česti korisnici. I ne sviđa mi se što kod nekih od njih postoji nešto što može da se opiše kao promena ponašanja. Da li je to vezano za travu, ne mogu da tvrdim. Ali me je emisija naterala na razmišljanje i na potrebu da saznam nešto više.

Robin Murray je profesor psihijatrije i konsultant u Maudsley Hospital, London. On se već duže bavi tezom o vezi između psihičkih oboljenja i pušenja marihuane, a prvi članak na kome sam naleteo na njegovo ime je iz 2005 godine, takođe na BBC-iju

U ovom članku navode se zaključci koje je njegov tim doneo na osnovu izvršenih studija:

• na individualnom nivou, korišćenje kanabisa udvostručuje relativne faktore rizika za kasniju schizofreniju
• na nivou populacije, nekorišćenje kanabisa može da umanji pojavu schizofrenije za 8%, ukoliko se podrazumeva postojanje veze između
• korišćenja i razvoja bolesti.
• korišćenje kanabisa nije dovoljno niti je neophodno za razvoj psihoze. Radi se o jednoj komponenti u složenom odnosu mogućih uzroka koji vode ka psihozi.

Zaključeno je da se na broj slučajeva psihotičnih poremećaja može delovati preventivno ukoliko se smanji korišćenje kanabisa kod osetljivih mladih ljudi.

I ovde ustvari nastaje pravi problem. Kako da se obratite ovim mladim ljudima? Njihova osetljivost ili predispozija za nastanak bolesti i jesu ono što će njih pre dovesti u kontakt sa kanabisom.

Tražeći dalje, pročitao sam i ovaj članak koji je svežiji, iz 2007 godine sa podnaslovom koji podvlači mišljenje Robin Murrey-a bez obzira na kritike o tome da veza ne može da bude ustanovljena na način na koji su vršena ova istraživanja (deo teksta u prethodnom članku se bavi time, i o tome ću u nekom nastavku).

„Vlada je pogrešila kada je sugerisala da je kanabis bezopasan“.

Zaista smelo izneto mišljenje, ali i članak koji sledi daje osnove za takvu tvrdnju:

„Procenjuje se da 10% svih ljudi obolelih od shizofrenije u Velikoj Britaniji ne bi razvilo simptome bolesti da nisu pušili kanabis, pa je prema tome 25000 ljudi čiji je život uništen kanabisom“.

U članku se poziva i na izveštaj UN-a, u kome se nalazi i analiza novih načina uzgoja kanabisa i povećanja koncentracije aktivnog THC-a.

Ovo je veliki dokument i potrebno je vreme da ga pročitam i da nešto napišem o sadržaju.

Sad imam utisak kao da je to sve nekako prolazilo pored mene. Možda sam više ovih stvari i čuo, ali to sa sve sa ostalim vestima prosto samo prolazi kroz glavu.

Veliki broj mladih ljudi u Srbiji puši travu i na to uglavnom gledamo kao na mladalačku zabavu ili kao „proći će ga“. Ali sa ovakvim posledicama po mentalno zdravlje neophodno je da uradimo više. Mislim da nije dovoljno da u apoteci imate neki od testova za kanabis ili kombinovne testove, mislim da potrebno mnogo više informacija, kako mladim ljudima tako i njihovim roditeljima koji izbezumljeni dolaze po testove.

Probaću da što više pišem o ovoj temi, a vaše mišljenje i iskustva su dobrodošli na blogu.