Kada bi ovo bila vest onda bi, čini mi se, po važnosti bila jednaka onoj kada je Persival saopštio kralju Arturu da je pronašao Sveti Gral.

Zaista, sve to oko lekova na recept ima mitsku i biblijsku težinu. U sistemu prometa lekova, pa i zdravstvene zaštite privatne apoteke postoje od 1991 godine. Vidi, vidi, pa to je punoletstvo. Za sve to vreme nikada nisu potpuno uključene u sistem zdravstvene zaštite ravnopravno sa “državnim” apotekama.

Šta je to što sprečava fond zdravstvenog osiguranja da sarađuje sa privatnim apotekama, kroz koje bi se distrubuirali lekovi na lekarski recept na isti način na koji se distribuiraju u “državnim” apotekama?

Da li je to pitanja vlasništva?

Ako je to, onda je jasno zašto “državne” apoteke nikako da uđu u proces privatizacije, ali opet mi nije jasno kakve veze to ima. Novac u fond zdravstvenog osiguranja uplaćuju svi koji rade (odnosno njihovi poslodavci) i niko ne pravi problem da li je taj novac došao od privatnika, javnog preduzeća ili državne firme (iako se dešava da su baš javni i državni ti koji su veliki dužnici). Od tog novca obezbeđuje se deo za lekove koji se nalaze na listi lekova. Zašto onda vlasništvo igra ikakvu ulogu u trenutku kada se ovaj novac iz fonda troši?

Ali…možda nije vlasništvo u pitanju.

Možda su u pitanju uslovi pod kojima rade privatne apoteke? Koji uslovi? Ne znam, jer privatne apoteke imaju regularno izdate dozvole resornih ministarstava za obavljanje delatnosti.

To ne znači da ne postoje apoteke u kojima samo na papiru postoji farmaceut, a posao u apoteci u najboljem slučaju obavlja farmaceutski tehničar. Ali to je takođe druga tema i posao za inspekcije.

Ali dok god apoteka ima dozvolu za rad i ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ne vidim problem da radi sa receptima.

Da paradoks bude još veći, veliki broj privatnih apoteka uveliko radi sa receptima vojnih osiguranika. U centru Beograda većina apoteka ima nalepljeno obaveštenje kako se u toj apoteci mogu podići lekovi, ukoliko ste vojni osiguranik.

Pa sad ne razumem, može vojni, al’ ne može civilni? Gde je sad kvaka? Da je problem u vlasništvu, ovde bi bio očigledan, ovo su ipak čisto budžetski novci. Da je problem u uslovima za obavljanje delatnosti, ista priča, rek’o bih. Da nije u broju osiguranika?

Kako se taj broj odnosi prema broju ustanova i broju farmaceuta u njima, a koje se nalaze u sistemu zdravstvenog osiguranja. Osloniću se na statistiku koju objavljuje instiut “Batut”

Здравствено-статистички годишњак Републике Србије 2007.
_______________________________________________________________
strana 63

_______________________________________________________________
2. ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ И КАДРОВИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Здравствена заштита становништва непосре-
дно се спроводи преко мреже здравствених
установа и условљена је развијеношћу
организације и технологије рада.
Укупан број самосталних здравствених уста-
нова према Уредби о плану мреже здравстве-
них установа у 2007. години у Републици Ср-
бији је 301.
Табела 1. Здравствене установе у Републици Србији, 2007.
ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ Број установа
ДОМ ЗДРАВЉА 116
КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР 4
КЛИНИЧКО-БОЛНИЧКИ ЦЕНТАР 4
ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР 22
- општа болница 24
- дом здравља 41
ОПШТА БОЛНИЦА 16
СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА 37
КЛИНИКА 6
ЗАВОД 22
ИНСТИТУТ 16
ИНСТИТУТ/ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ 23
АПОТЕКА 35
УКУПНО 301
На дан 31.12.2007. године је у систему
здравствене заштите Републике Србије
(здравствене установе у Плану мреже) било
запослено укупно 111.068 радника.
Здравствених радника и сарадника са висо-ком
стручном спремом је било 25.883. Доктора
медицине је било 20.066 (77,5%), доктора
стоматологије 2307 (8,9%), фармацеута 1947
(7,5%) и осталих 1563 (6,0%)…

_______________________________________________________________

strana 67

_______________________________________________________________

Фармацеути на 100.000 становника по окрузима, 2007.

Република Србија =26
Војводина =21
Централна Србија =28

_______________________________________________________________

Dakle, za mene je odnos iznenađenje.

Evo i poređenja:

Table 3. Ratios of Active Pharmacists to 100,000-Population: 1995-2020

Broj osiguranika sigurno nije jednak broju stanovnika, ali nije ni značajno manji. Prema tome raspoređivanjem osiguranika i na privatne apoteke koje bi ušle u sistem zdravstvenog osiguranja poboljšao bi se odnos broja farmaceuta na 100000 stanovnika i generalno bi se poboljšala zdravstvena zaštita u oblasti izdavanja lekova.

Zašto se to ne dešava?