Svinjski grip (H1N1) – deo odgovora Svetske zdravstvene organizacije (WHO)
Ovo je deo iz sekcije najčešćih pitanja i odgovora sa sajta Svetske zdravstvene organizacije (WHO) koji je vezan za medikamentni tretman.
Šta je svinjska influenca?
Svinjska influenca, ili „svinjski grip“, je visoko zarazna, akutna bolest respiratornih organa svinja, koju prouzrokuje jedan od niza virusa svinjske influence A. Stopa obolevanja među svinjama je visoka, a stopa smrtnosti niska (1-4%). Virus se širi putem aerosola, direktnim ili indirektnim kontaktom, kao i putem svinja prenosioca koje ne pokazuju simptome bolesti. U umerenim klimatskim zonama, svinje obolevaju od ovog virusa tokom čitave godine, sa povećanom učestalošću u jesen i zimu. Veliki broj zemalja rutinski vakciniše svoju svinjsku populaciju protiv svinjske influence.
Virusi svinjske influence najčešće pripadaju podtipu H1N1, ali i drugi podtipovi pronađeni su među svinjama (H1N2, H3N1, H3N2). Osim svinjskim virusom, svinje se mogu zaraziti i virusima ptičijeg gripa, kao i ljudskim sezonskim virusima gripa. Smatralo se da je svinjski virus H3N2 isprva dospeo do svinja preko ljudi. Svinje se ponekad mogu zaraziti sa više virusa istovremeno. To može dovesti do mešanja njihovih gena, odnosno prouzrokovati nastanak virusa influence koji sadrži gene iz čitavog niza različitih virusa, takozvanog „presloženog“ virusa. Iako su virusi svinjske influence obično specifični za vrstu, tj. prouzrokuju zarazu samo kod svinja, ponekad prelaze na druge vrste i mogu prouzrokovati bolest kod ljudi.
Postoji li humana vakcina protiv svinjskog gripa?
Ne postoji vakcina protiv virusa svinjske influence koji trenutno prouzrokuje bolest kod ljudi. Nije poznato da li obične, sezonske vakcine protiv gripa pružaju bilo kakvu zaštitu. Virusi influence veoma se brzo menjaju. Od velike je važnosti razviti vakcinu protiv tipa virusa koji se trenutno nalazi u cirkulaciji kako bi se vakcinacijom obezbedila maksimalna zaštita. Upravo zato je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) neophodan pristup što većem broju virusa kako bi se odabrao najbolji kandidat za proizvodnju vakcine.
Koji lekovi su dostupni za lečenje svinjskog gripa?
Postoje dve klase takvih lekova, 1) derivati adamantana (amantadin i remantadin), i 2) inhibitori neuraminidaze (oseltamivir i zanamivir).
U većini prethodno prijavljenih slučajeva zaraze svinjskom influencom došlo je do potpunog oporavka od bolesti bez medicinske pomoći i antiviralnih lekova.
Neki virusi influence razvijaju otpornost na antiviralne lekove, smanjujući na taj način delotvornost terapije. Virusi koji su nedavno dobijeni iz ljudi zaraženih svinjskom influencom u Sjedinjenim Američkim Državama reaguju na oseltamivir i zanamivir, ali su otporni na amantadin i remantadin.
Trenutno nema dovoljno podataka da bi se preporučila upotreba antiviralnih lekova u terapiji zaraze svinjskom influencom. Na osnovu kliničkih i epidemioloških procena, lekari moraju doneti odluke o štetnosti, odnosno o prednosti njihove upotrebe u terapiji. Što se tiče trenutnog izbijanja zaraze u Sjedinjenim Američkim Državama i Meksiku, nacionalne i lokalne vlasti, na osnovu profila prijemčivosti virusa na lekove, preporučuju upotrebu oseltamivira ili zanamivira u lečenju bolesti.
Izmenjen i dopunjen tekst u četvrtak, 30-og aprila, 20:39:
Kako da se zaštitim od zaraze svinjskim gripom?
U prošlosti je zaraza svinjskim gripom kod ljudi uglavnom bila blaga, međutim, poznati su i slučajevi kada je prouzrokovala ozbiljnije bolesti kao što je zapaljenje pluća. Ipak, klinička slika je drugačija kada je reč o izbijanju trenutne zaraze u Sjedinjenim Američkim Državama i Meksiku. U Sjedinjenim Američkim Državama, nijedan potvrđeni slučaj zaraze svinjskim gripom nije bio ozbiljnog oblika, a pacijenti su se oporavili bez medicinske pomoći. Navodno, u Meksiku su neki pacijenti oboleli od ozbiljnog oblika ove bolesti.
Kako biste se zaštitili, pridržavajte se opštih mera zaštite protiv gripa:
- Izbegavajte bliski kontakt sa ljudima koji deluju bolesno, kašlju i imaju groznicu.
- Što češće i temeljnije perite ruke sapunom i vodom.
- Pridržavajte se zdravih životnih navika, spavajte dovoljno, jedite hranljive namirnice, budite fizički aktivni.
Ukoliko je u vašem domu obolela osoba:
- Nastojte da joj obezbedite odvojeni deo u prostoru u kojem živite. Ukoliko to nije moguće, nastojte da se obolela osoba nalazi bar na metar od ostalih ukućana.
- Pokrijte usta i nos kada se starate o oboleloj osobi. Maske se mogu naći u slobodnoj prodaji ili napraviti od široko dostupnih materijala. Napravljene maske mogu se koristiti samo ako se redovno menjaju ili peru.
- Temeljno operite ruke sapunom i vodom nakon svakog dodira sa obolelom osobom.
- Nastojte da poboljšate cirkulaciju vazduha u prostoriji u kojoj se obolela osoba nalazi. Provetravajte što češće.
- Održavajte prostor čistim široko dostupnim sredstvima za čišćenje domaćinstva.
Ukoliko živite u zemlji u kojoj je svinjski grip prouzrokovao bolest kod ljudi, pridržavajte se dodatnih saveta nacionalnih i lokalnih zdravstvenih organizacija.
Šta treba da radim ako mislim da sam zaražen svinjskim gripom?
Ako se ne osećate dobro, ako imate visoku temperaturu, kašalj i/ili ako vas boli grlo:
- Ostanite kod kuće, uzdržavajte se od posla, škole ili gužve koliko god je to moguće.
- Odmarajte se i uzimajte puno tečnosti.
- Kada kašljete i kijate, pokrivajte usta i nos maramicama i ne ostavljajte iskorišćene maramice na otvorenom.
- Što češće i temeljnije perite ruke sapunom i vodom, naročito nakon kašljanja i kijanja.
- Obavestite porodicu i prijatelje o vašoj bolesti i potražite pomoć oko poslova u vezi sa vođenjem domaćinstva koji zahtevaju dodir s drugim ljudima, kao što je to kupovina.
Ukoliko vam je potrebna medicinska nega:
- Pozovite svog doktora ili zdravstvenog radnika pre nego što odete na pregled i opišite im simptome koje imate. Objasnite im zašto mislite da imate svinjski grip (na primer, ukoliko ste nedavno putovali u zemlju u kojoj je svinjski grip izazvao bolest kod ljudi). Postupajte prema savetima koje vam daju lekar ili zdravstveni radnik.
- Ukoliko nije moguće unapred kontaktirati lekara, recite da sumnjate da imate svinjski grip odmah po dolasku u zdravstvenu ustanovu.
- Postarajte se da vam nos i usta budu pokriveni tokom puta.
Prevod: Daniel Reljić
svi smo uplašeni kada je reč o H1N1 imam pitanje da li su ASMATIČARI VIŠE izloženi riziku da obole
Mirjana, kod svih hronićnih bolesnika postoji veći rizik. Zbog toga hronični bolesnici i imaju prednost u vakcinaciji.
Obratite se svom lekaru i dogovorite o vakcinaciji koja će početi čim vakcina bude puštena u promet.
Da li mi neko moze objasniti sta znaci skracenica N1H1? Hvala.
Hemagluten (HA) i neuroaminidaza (NA)su glukoproteini koji su odgovorni za antigenska svojstva virusa. Prema tipu imunog odgovora organizma na ove antigene izvedeni su podtipovi gripa A: H1N1, H5N1…
Da li to znaci da i ovaj grip ima smrtnost, odnosno rizik od smrtnosti, procentualno isti kao i “ sezonski “ grip. Obzirom da je u podgrupi A i ima skoro iste simptome. Moram da napomenem, da je cela prica oko ovog gripa prenaglasena za moj ukus.
O ukusima ne treba raspravljati
Na sajtu mojlek pišemo o terapijskom pristupu iz ugla farmaceutke struke. Simptomatologija bolesti, dijagnostika, procene morbiditeta i mortaliteta su nešto što možete da čujete svakodnevno od virusologa i epidemiologa koji su stručni da daju takvu vrstu mišljenja.
U svakom slucaju – Hvala , na vremenu i ljubaznosti.
Aleksandra, hvala Vama što ste sa nama. Sva pitanja koja su vezana za terapiju H1N1 možete da postavite na blogu, a i bilo koje pitanje u terapiji možete da postavite i na savetovalištu http://forum.mojlek.com/
Da li je sve ovo oko svinjskog gripa naduvano radi zarade farmaceutske industrije?
To je pitanje koje se provlači od trenutka kada se svinjski grip pojavio. A i nije prvi put.
Ukoliko su svi svetski mediji, kao i stručnjaci iz različitih oblasti medicine i farmacije u celom svetu uključeni u postizanje zarade farmaceutske industrije, onda je to moguće.
Onda bismo morali da kažemo da su svi ti stručnjaci bacili svoje znanje pod noge, pogazili svoje zakletve, zanemarili svoje principe i sve to za šaku dolara. A i nije lako podeliti tolikim šakama.
Ali pogledajte drugu stranu: iskorenjene su brojne bolesti i naša deca se sada vakcinišu i od zauški koje smo mi ranije morali da odbolujemo. Mnoge od ovih bolesti nisu naivne i odnosile su veliki broj života.
Životni vek je produžen i kvalitet života unapređen primenom lekova, bilo u preventivi bilo u terapiji bolesti.
Da li farmaceutska industrija od toga zarađuje? Da, zarađuje.
Da li je ta zarada bezobrazno visoka, a neki lekovi preskupi? Da i to je istina.
I na još mnoga slična pitanja je moguće odgovoriti potvrdno, ali ja ne mogu da povežem događaje kao što su pandemija virusa gripa, pri čemu je u opticaju novi lanac A(H1N1), sa zaverom kojom se povećava promet farmaceutkih giganata.