Od pokretanja akcije prošlo je nešto više od dve nedelje i reakcije javnosti, kako stručne tako i šire nisu izostale

Beograd, Srbija, Avgust 2008 - Posle poziva koji su upućeni strukovnim udruženjema i velikim proizvođačima lekova u Srbiji, a koji su u celini objavljeni i na blogu sajta mojlek.com, ostvareni su i brojni neformalni kontakti:

U ime sajta mojlek.com, razgovarao sam sa domaćim i stranim proizvođačima lekova. Nastavak sa nekim od domaćih proizvođača očekujem pred kraj avgusta.

kaže Filip Todorović sa sajta mojlek.

Na pitanje da li je bilo odgovora od strukovnih udruženja kojima je poslat poziv pre dve nedelje, Filip Todorović odgovara:

Od početka sam u skoro svakodnevnom kontaktu sa predstavnicima udruženja, naročito sa Farmaceutskim društvom Srbije, kao i sa predstavnicima Farmaceutske komore Srbije. Za sada su ovi kontakti usmereni na pripremu zajedničkog sastanka koji treba da se održi u prvoj polovini septembra.

Reakcije stručne javnosti

Kako stručna javnost reaguje na ovu akciju moguće je pratiti u okviru stručnog foruma sajta mojlek, ali i preko bloga na kome se objavlju vesti o akciji.

Većina reakcija kolega je pozitivna i smatraju je značajnom.

Postoje i mišljenja da usled loše zakonske reglative ovakve akcije mogu da imaju negativan efekat na stanje farmaceutske struke, pa tako u svom komentaru na blogu Vukica Stevanović prenosi mišljenje nevladine organizacije Farmaceutsko jezgro:

Vaša akcija je veoma lepa i bila bi i veoma korisna kada bi postojali osnovni uslovi za njeno razrešenje. Oni na žalost ne postoje, odnosno postoji ozbiljna opasnost da dođe do ogromne zabune, koja će samo još više narušiti ugled struke koji je već ozbiljno poljuljan.

Dalje se u komentaru navodi problem “crnog tržišta” lekova.

O čemu je reč ?

O crnom tržištu lekova koje je na žalost u Srbiji veoma rašireno, a doneti Zakoni su mrtvo slovo na papiru jer se ne primenjuju.

Da ovo nisu povezane teme i da se radi o različitim problemima, kao i o ciljevima za pokretanje akcija govori i Filip Todorović:

Akcije se i pokreću u onim slučajevima kada ne postoje sistemska rešenja. One angažuju stručnu i širu javnost i stvaraju klimu u kojoj se pozornost skreće na važne probleme i nude načini za njihovo rešavanje.

Dok jedna od učesnica stručnog foruma Biljana iznosi i sledeću argumentaciju na blogu:

Bilo da su sa “crnog” ili “belog” tržista , lekovi sa isteklim rokom ili lekovi koji se više ne koriste u našim domaćinstvima završavaju sa komunalnim otpadom. E, kad tu stignu, tu ih niko ne pita: ”Izvinite da li ste vi stigli legalno sa plaćenim porezom, ili vas je neko prošvercovao do srpskih apoteka, ili ste možda, nedaj Bože, falsifikat?” Medicinski otpad je medicinski otpad, i svakako mu nije mesto u komunalnom otpadu.

Šta kažu “obični” građani?

Koliko je ova tema važna pokazuje i komentar na blogu na intervju direktora Galenike, Aleksandra Pravdića koji je objavljen na sajtu B92.net/biz 8.avgusta:

Uh, ovo je jako važna tema kojom se, izgleda, niko ne bavi. Štaviše, izgleda da kod nekih proizvođača ne postoji svest da bi svojim poslom trebalo da se bave na odgovoran način prema prirodi i društvu. Citiraću samo deo intervjua sa generalnim direktorom Galenike, gospodinom Aleksandrom Pravdićem.

Da li je i na koji način Galenika rešila problem odlaganja farmaceutskog otpada, posebno visoko rizičnog?

U Galenici je to rešeno. Mi imamo poseban segment koji se time bavi. Imamo poseban prostor. Mi nemamo visoko rizičan otpad, iako uvek farmaceutska industrija jeste po nekim stanadardima obeležena tim problemom. Što se tiče materija kojima Galenika raspolaže i od čega pravi lekove, to nisu visokorizične materije u smislu radioaktivnosti, visoko eksplozivno zapaljivih ili otrovnih materija.

Po ovom nespretnom odgovoru izgleda kao da ne postoji rizik od bacanja lekova u kanalizaciju ili u kante za otpatke!? Ako ovako razmišljaju tzv. stručnjaci, šta očekivati od nas “običnih građana”? Baš me zanima da li je Galenika uopšte odgovorila na Vaše pismo? Ili bilo koji drugi proizvođač.

Na sajtu mojlek.com smatraju da ovakvi komentari pokazuju koliko je svest građana na visokom nivou, kada je reč o životu u zdravom okruženju.

Ali neophodno je da se ta svest pretoči u zakone i standarde, a pokretanje ovakvih akcija je pravi način za to.

kaže Filip Todorović.

___________________________________________________________

Izveštaj za štampu je prosleđen štampanim medijima: “Blic”, “Glas javnosti”, “Danas”, “Dnevnik” i “24 sata”

U okviru akcije za prikupljanje lekova sa prošlim rokom i neupotrebljenih lekova od građana, njihovo bezbedno skladištenje i uništavanje mojlek.com prosledio je pismo sa pozivom na saradnju najvažnijim proizvođačima lekova u Srbiji:

Već neko vreme na stručnom forumu sajta mojlek.com bila je aktuelna rasprava o lekovima koji se nalaze u “kućnim apotekama” naših sugrađana, a koji više nisu u terapiji, ali se čuvaju za “zlu ne trebalo” ili im je već davno prošao rok.

U trenutku kada neko odluči da isprazni kućnu apoteku, sva je prilika da će ovi lekovi završiti ili u komunalanom otpadu ili u kanalizaciji.

Poslednjih godina mogu da se na nekim pijacama i “buvljacima” vide lekovi očigledno pokupljeni kao “sekundarna” sirovina, kako se prodaju, a kupci su najčešće one socijalne grupe koje ili nemaju zdravstveno osiguranje ili penzioneri na ivici siromaštva.

Isto tako i pored toga što će većina roditelja skloniti lekove na “sigurno mesto”, pitanje je do koje će mere to mesto biti sigurno za radoznalu decu.

Nije za zanemarivanje ni pristupanje samomedikaciji po principu “pio/la je komšija/nica, pa što ne bih i ja kad već imam kod kuće”.

Sistemsko rešenje za prikupljanje lekova sa prošlim rokom ili onih koji se više ne koriste u terapiji kod pacijenata ne postoji, tako da je pokretanje akcija i motivisanje stanovništva na ovakve akcije najbolji način da se isprazne kućne zalihe koje će onda biti prikupljenje, uskladištene i uništene po propisu.

Prednosti ovakve akcije nisu samo ekološki već nose i druge, važne zdravstvene informacije:

• Koja se vrsta lekova najviše nalazi kod stanovništva?
• Koliki je stepen poštovanja terapijskih protokola od strane pacijenata?
• Koji su to lekovi koji se ne nalaze ni na listi D, a postoje u kućnim zalihama i u kojim količinama?

Vaše učešće, kao jednog od vodećih proizvođača lekova u Srbiji ukazuje na brigu koju pokazujete za očuvanje životne sredine, ali i vašu društvenu odgovornost i spremnost da delujete.

Za uspeh akcije od velike važnosti je i učešće ministarstava, pre svega zdravlja i zaštite životne sredine koja imaju mogućnost da ovakvoj akciji daju puni legitimetet, kao i orgnizacionu i svaku drugu podršku.

Ovo pismo biće u celini objavljeno na blogu sajta mojlek (http://blog.mojlek.com/) i nadam se da ćemo uskoro imati i vaš odgovor i zajedničku akciju.

Srdačan pozdrav

Filip Todorović

www.mojlek.com