Dijetetski proizvodi
Proizvodi za mršavljenje, vitamini, proteini, amino-kiseline, proizvodi od meda, propolis, mleč, biljni preparati….
Veliki broj preparata, različitih proizvođača se šareni kroz reklame u novinama, ženskim i muškim časopisima i televizijama, a ovo značajno utiče i na ljude koji vode apoteke i određuju asortiman proizvoda. Skoro da je postao zakon da kad se neka reklama pojavi u tiražnijim novinama ili na gledanoj popularnoj televiziji (u nekom talk show u kome se dele kese sa poklonima) da onaj koji naručuje odmah poruči bar jednu kutiju preparata jer će već u toku dana početi potražnja.
S druge strane, u istim tim tiražnim novinama i u nekim drugim emisijama na tim istim televizijama, možete da pročitate i da čujete da su mnogi od ovih praparta „mačka u džaku“, da su neispravni ili lošeg kvaliteta, da se po svojim karakteristikama ustvari svrstavaju u lekove ili da su „bogojavljanska vodica“.
Ali samo povremeno, iskoči po neka afera zbog koje neki od ovih preparata bude povučen sa tržišta, ali to ne umanjuje pojavu novih sredstava.
Šta su to dijetetska sredstva, na koji način se reguliše njihova primena od proizvodnje ili uvoza pa da preporuke lekara i prodaje u apoteci?
Kakvu proceduru prolaze proizvođači i uvoznici, šta stručnjaci koji rade na ovim preparatima imaju da kažu o njihovoj koristi? Koja su njihova prateća dejstva, a koje su kontraindikacije? Kada je neophodan oprez i kod kojih sredstava se mora voditi računa o dozama?
Kako se oni koji su koristili ova sredstva odnose prema njima? Da li je njihova upotreba pomogla u nekoj terapiji ili samostalno? Da li su imali tegobe koje nisu očekivali ili je bilo kakav efekat izostao?
Šta kažu stručnjaci koji su ispitivali ova sredstva prilikom njihovog puštanja u promet? Kakve su analize rađene i kakva su njihova iskustva?
Ko su protivnici primene ovih sredstava i kakav je njihov stav? Šta je to što smatraju štetnim, na koji način dokazuju ovu štetnost?
Pokrećem ovu vrstu bloga za proizvođače i uvoznike dijetetskih sredstava. Mojlek im nudi prostor u kome mogu da daju sve relevantne informacije i odgovore na gore postavljena pitanja. Želim da na njihove izložene stavove i zaključke mogu da reaguju svojim iskustvima oni koji su koristili ove preparate, lekari i stručnjaci koji preporučuju njihovu upotrebu, kao i oni stručnjaci koji se ne slažu sa upotrebom ovih sredstava.
Smatram da je bolja plodna diskusija od povremenih afera kojima se ne dobija ništa, osim što se narušava poverenje u proizvođače, zdravstvene radnike i kontrolne laboratorije. Na ovaj način možemo da svi zajedno utičemo na kvalitet ovih sredstava, na poštovanje propisa, pa i njihovo poboljšanje.
Kakvu proceduru prolaze proizvođači i uvoznici prilikom uvoza dijetetskog proizvoda???
ako neko može da odgovori,bio bi zahvalan
pozdrav!!!
Vlado, ne znam kompletnu proceduru, ali znam da se ispitivanja vrše na neškodljivost i na prisustvo nedozvoljenih aktivnih principa.
Postaviću pitanje na stručnom forumu u nadi da će neko od kolega sa iskustvom u registraciji i uvozu dijetetskih sredstava dati neki odgovor.
Dijetetski suplementi nisu u našoj zemlji zakonski pecizno regulisani još uvek, koliko ja znam ( a možda grešim). Ne postoji nikakav zahtev za njihovo puštanje u promet i zvaničnu registraciju. U Srbiji se na dijetetske suplemente i dalje primenjuju opšte odredbe Pravilnika o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se mogu stavljati u promet iz skorašnje nam 1985. godine.U ovom pravilniku se čak i ne spominje kategorija : dijetetski suplementi.Takodje, ne postoji u zemlji Srbiji (ili barem ja jos nisam cula) regulativa koja se odnosi na maksimalne količine vitamina, minerala i drugih aktivnih supstanci koje se mogu naći u suplementima, ali ni na listu biljaka čije je korišćenje dozvoljeno u suplementima, pa se raznorazne egzoticne biljke spominju kao sastojak svemogucih preparata. Neki nacrti su isli na komentarisanje kroz industriju koja se bavi proizvodnjom ovakvih preparata ali ja stvarno nemam informacija da li je ista od toga usvojeno (ako neko zna, neka obavesti citaoce bloga). Sa druge strane, biljni lek, ne treba mesati sa dijetetskim suplementima. Zakon o LiMS spominje ovu kategoriju, i nesto vise o uslovima za registraciju biljnih lekova moze se naci na sajtu ALIMS-a.Procedura je slozena i zahtevna kao i za ostale kategorije lekova, pa se u Sribiji raznorazni uvoznici i distributeri prilikom plasiranja svojih „proizvoda“ drze gore spomenutog pravilnika pa svoj navodno „biljni lek“ proglase predmetom opste upotrebe, i nasiroko zaobilaze Agenciju, ali se zato prilikom reklamiranja u dnevnim casopisima predomisle i dovode citaoce u zabludu da mozda reklamiraju biljni lek, u cemu im svesno ili nesvesno pomazu i farmaceuti koji za izbor preparata u svojim apotekama ne koriste farmakoterapijske vodice i registre lekova (jer tamo biljnih lekova nema ili vrlo malo ima) vec nedeljno izdanje najpoznatijeg dnevnog lista, u kome o nekom preparatu mozete da napisete da leci ama bas sve bolesti, i zbog toga necete odgovarati ni pred kim. Zasto neko dozvoljava u zemlji Srbiji ovako agresivan marketing i cesto iznosenje velikih lazi, to je staro pitanje bez odgovora u nasoj zemlji…Da li se i Vama cini kad udjete u apoteku, da ste mozda pogresili , da ste mozda usli u neku od onih prodavnica koje prodaju neke preparate koji se reklamiraju na televiziji, kao se ono bese zovu… „TV schop“?
Ima ovaj problem i „drugu stranu“. Pod firmom „uvođenja reda“, sprema se restriokcija uvoza saplemenata i smanjenje količine saplemenata koji mogu tako da se deklarišu i njihovo prevođenje u „lekove“. Šta to znači: da bi saplement (npr. vitamin C od 1000 mg) postao „lek“, potrebno je vrlo skupo ispitivanje koje može da plati samo Mišković ili Kostić ili neko njima sličan, a koliki je njihov interes da to učine, zavisiće od profita koji mogu da očekuju (što nema nikakve veze s interesima pacijenata).
Ili, prema internom dokumentu s Farmaceutskog fakulteta (prva instanca po novom zakonu za uvoz i plasman saplemenata), bilo šta što potiče od koštica kajsije zabranjeno je da se stavlja u promet u Srbiji. Mišljenje je formirano na osnovu Američkih ispitivanja (ne treba naglašavati da su poturice uvek gori od Turaka) tako da će upotreba B17 uskoro biti zabranjena u Srbiji, bez obzira što čak ni u Americi to nije direktno zabranjeno i što su iskustva nekoliko doktora svetskog ugleda (ili možda baš zato): dr Kontreras, dr Binzel, i mnogi drugi, pokazala da je B17 trenutno najjači ili možda jedini poznat ubica malignih promena u organizmu, da ga mnogi smatraju jedinim lekom za rak.
Za nekoga „red“, za nekoga način da poveća profit a za za Raju, zna se …….
Uvođenje reda je nephodno, a Farmaceutski fakultet je odavno morao da se aktivno uključi u taj proces.
Ne postoji ništa skuplje od ljudskog života, prema tome ispitivanja moraju da budu rigorozna, kompletna i kompetentna.
U poslednjih nekoliko meseci FDA (Američka agencija za lekove i hranu) zabranila je promet nekoliko dijetetskih preparata koji su u svom nazivu sugerisali da su slični antibioticima i da svojim sastavom mogu da zamene registrovane lekove.