To: kabinet@ekoserb.sr.gov.yu

Poštovani,

u današnjoj emisiji na RTV “B92″, “Kažiprst”, ministar Oliver Dulić je pomenuo u više navrata akciju “Očistimo Srbiju”, koja se planira za narednu (2009) godinu.

U kratkom osvrtu na ciljeve ove akcije pomenute su deponije i otpad, ali sam želeo da iskoristim priliku da ovu temu proširimo i na veoma osetljivo pitanje farmaceutskog otpada.

Već nekoliko meseci unazad na sajtu mojlek.com radim na organizovanju zajedničke akcije proizvođača lekova u Srbiji i strukovnih udruženja farmaceuta, koja bi za rezultat imala prikupljanje lekova sa isteklim rokom i neupotrebljenih lekova koji se nalaze u domaćinstvima, a koji inače završavaju na komunalnom otpadu.

Više o tome se nalazi u člancima na blogu našeg sajta u kategoriji “Akcija”:

http://blog.mojlek.com/blog/category/akcija/

Na moje zadovoljstvo uspeo sam da u više kontakata dobijem podršku značajnih srpskih proizvođača lekova kao i relevantnih strukovnih udruženja. Međutim za uspeh ove akcije neophodno je učešće i podrška državnih organa kako organizaciona tako i finansijska.

Potpuno sam svestan krize koja je nastupila i koja se tek očekuje u sledećoj godini, i u jednom trenutku mi je izgledalo da je nastavak akcije obesmišljen, ali radi se o dugoročnim problemima koji ne zahtevaju samo ovakvo ad-hoc rešenje, kroz organizovanje akcija, već i sistemsko rešenje.

Ali akcije su one koje pokreću, koje probleme dovode u kontakt sa većim brojem građana i utiču na način njihovog razmišljanja i sagledavanja problema.

Mislim da bi priključenje akcije pokrenute na sajtu mojlek.com, akciji “Očistimo Srbiju” bio pravi potez i da bi se na ovaj način “pokrili” i problemi koji evidentno postoje u prikupljanju, odlaganju i uništavanju farmaceutskog otpada (koje se i ne izvodi u Srbji).

Srdačan pozdrav
Filip Todorović

Na svetskom tržištu u oblasti farmacije bilo da se radi o proizvodnji ili pružanju usluga, vodi se „nemilosrdni rat” u kome mogu preživeti samo oni koji znaju i primenjuju pravilo koje govori da jedino najorganizovaniji, najsposobniji i najbolji  imaju  realnu šansu ne samo da opstanu već i da postanu lideri u svojoj oblasti.

Postavlja se pitanje kako opstati i kako postati „prvi” u struci, u delatnosti, u grani? Odgovor na ovakva pitanja je sadržan u reči „kvalitet”. Decenijska iskustva u organizaciji rada proizvodnje i kontrole lekova, kao incidentne situacije velikih razmera koje su bile posledica nedovoljne brige o kvalitetu proizvoda u različitim fazama nastajanja leka su dovele do stvaranja dokumenta Good manufacturing practice (GMP Dobra proizvođačka praksa). S druge strane, svet je iskoristio godinama prikupljana iskustva brojnih uspešnih preduzeća, instituta, naučnika i priznatih stručnjaka i pretočio ih u standarde, koji predstavljaju minimalne zahteve za kvalitet jedne organizacije, odnosno preduzeća. Ti standardi su poznati korisnicima i široj javnosti pod imenom serija standarda ISO 9000. S obzirom da se proizvodnja lekova obavlja u skladu sa smernicama Dobre proizvođačke prakse, ona nije regulisana CEN / ISO standradima.

Koji put izabrati do kvaliteta: GMP ili ISO?

I ISO i GMP smernice predstavljaju sistem kvaliteta na svoj način. Poslednjim revizijama ISO i GMP su postali bliži i samim načinom na koji su napisani i samom primenom ovih standarda u farmaceutskoj industriji. CEN/ISO standardi su uzeti u obzir prilikom pripreme poslednjih revizija GMP-a, ali nije usvojena terminologija koja se koristi u CEN/ISO standradima. Osnovna razlika je u tome da ISO 9000 nije specifičan ni za jednu granu proizvodnja (ili pružanje usluga) dok je GMP specifičan za proizvodnju lekova. Još jedna važna razlika je u tome da je cilj ISO sistema kvaliteta da zadovolji potrebe kupca, i prema ovakvoj filozofiji možete uspešno proizvoditi i proizvod nižeg kvaliteta, naravno ako takav kvalitet zadovoljava krajnjeg korisnika/kupca. Kada je u pitanju GMP sistem kvaliteta, on podrazumeva da proizvođač lekova mora da ispuni zakonske obaveze koje ovaj dokument propisuje,  a ne zahteve krajnjeg korisnika/pacijenta. Dok je GMP zakonska obaveza  za proizvođača lekova, za CEN/ISO standarde se organizaciji ostavlja na volju da izabere da li će koristiti harmonizovane standarde CEN/ISO kao instrument za uvodjenje sistema kvaliteta u farmaceutsku delatnost.

ISO sistem kvaliteta je u osnovi dobar sistem, ali on sam ne zadovoljava specifičnosti farmaceutske industrije. Domaće kompanije koje žele da obezbede svoje prisustvo, a možda i liderstvo na domaćem i evropskom tržištu moraće u potpunosti da ispunjavaju zahteve GMP-a. Svakako da su ISO certifikovane organizacije u prednosti i da su već na trećini ovako izazovnog puta do GMP sistema kvaliteta.

Literatura:

Svaki poslovni sistem, ma koje veličine, živi u okviru poslovnih procesa. U ovim procesima nastaju dokumenti koji kroz poslovni sitem prolaze i u njemu ostavljaju tragove na osnovu procedura.

Često niste ni svesni da se ponašate po nekoj proceduri, često je niste ni definisali, već se način na koji se odvija prirodno uselio u vaš sistem.

Kada posmatrate poslovanje apoteke, možete da izdvojite neke celine u poslovnim procesima, kao što je recimo protok robe ili protok novca. Ove celine naravno ne postoje zasebno i prožimaju jedna drugu i potpuno su međuzavisne.

Ali ukoliko možemo da definišemo celinu, možemo da definišemo i njene granice, utvrdimo njene procedure i dokumente koje je opisuju.

Ovo je shema toka dokumenata koji prati šta se dešava prilikom nabavke i prodaje robe u apoteci. Svaki deo ove sheme ima i svoje procedure:

procedura prijema

• dobavljač isporučuje robu i uz nju račun-otpremnicu
• kontrolišete račun proveravajući da li se u njegovom zaglavlju nalaze podaci o vašoj apoteci
• da li se sadržaj računa slaže sa isporukom
• potpisujtete i overavate račun i jednu kopiju predajete dobavljaču
• dokument odlažete da bi se sa njime pristupilo drugoj proceduri

izrada kalkulacije i maloprodajne cene

je vrlo značajna jer određuje cenu po kojoj će apoteka biti zadužena nekom robom i predstavlja cenu te robe prema krajnjem korisniku.

U ovu cenu uračunava se vaša zarada i porez na dodatu vrednost.

Zbog toga je važno da u ovoj proceduri definište nekoliko principa:

• cena leka je propisana i zarada koju ostvarujte je ograničena odgovarajućim propisima i trenutno iznosi 12%
• lekovi se tarifiraju po nižoj stopi PDV-a koja sada iznosi 8%
• dijetetski proizvodi, pomoćna lekovita sredstva, kozmetika ne podleže ograničenjima  i možete da slobodno formirate cenu
• ovi se proizvodi tarifiraju po višoj stopi PDV-a koja sada iznosi 18%

Međutim, ovu proceduru treba da proširite i uslovima na tržištu: dijetetski proizvodi i kozmetika mogu da se nabave i u prodavnicama kao što su drogerije ili prodavnice robe široke potrošnje. Šta ukoliko se ovakva prodavnica nalazi iza ugla?

To dovodi do potrebe da uvedete princip koji podrazumeva da konačnu cenu formirate tek nakon provere cene u okolini, prometa koji ostvarujete sa ovim proizvodom u svojoj apoteci i marketinške podrške za proizvod. Nazvaću ovaj princip:

• politika formiranja cena

Na osnovu ovako definisanih principa možete, da uz mnogo veću sigurnost u željeni ishod, pristupite proceduri  izrade kalkulacije maloprodajnih cena.

Da bi ove dve procedure dobro funkcionisale potrebo je da imate i procedure za

• nabavku robe
• upravljanje zalihama

a o tome u sledećim nastavcima.

U današnjoj Politici objavljen je još jedan u nizu članaka koji se svako malo pojavi u dnevnim novinama i elektronskim medijima, i u kojima se kroz aktuelnu temu protura ideja o “zlim apotekarima”.

Poseban problem predstavlja prekomerna upotreba antibiotika u lečenju respiratornih infekcija, odnosno činjenica da građani radije odlaze apotekaru nego lekaru.

Povratak đaka u školske klupe i početak grejne sezone, na neki način, „otvorili” su sezonu kašljanja, kijanja i šmrcanja i povećane potrošnje papirnih maramica, a odlazak u apoteku postao je sastavni deo dnevnih aktivnosti.
…
Našim lekarima, međutim, profesionalnu glavobolju u najvećoj meri zadaje prekomerna upotreba antibiotika u lečenju respiratornih infekcija, odnosno činjenica da naš narod radije odlazi apotekaru, umesto lekaru kada prehlada zahvati „transverzalu” uho-grlo-nos.

Na koji način je povezana prekomerna upotreba antibiotika sa radom farmaceuta u apotekama, kada već u sledećim delovima teksta možete da pročitate da:

…70 odsto antibiotika propisuje se zbog respiratornih infekcija – a polovina njih u opštoj praksi, zbog čega je edukacija lekara opšte medicine neophodna.

Odakle onda potiče profesionalna glavobolja naših lekara? U prvih nekoliko pasusa se ovo pripisuje apotekarima, a zatim se objašnjava kako 70% antibiotika, od svih propisanih, ide za respiratorne infekcije  po receptu lekara!

Ako temperatura ne spada ni posle tri-četiri dana, a osoba se oseća malaksalo i ima uporan kašalj praćen iskašljavanjem postoji osnovana sumnja da je virusna infekcija prešla u bakterijsku.

Hvala lepo! U članku se kritikuje samomedikacija, a zatim se daje kratko i sažeto uputstvo kada da se ona primeni! U nastavku treba da stoji objašnjenje da je u ovom slučaju neophodno da se pacijent javi svom lekaru koji će utvrditi uzrok infekcije i prepisati terapiju. Tek na kraju članka se navodi procedura uzimanja brisa (uzorka) ali se ne pominje izrada antibiograma kojim se utvrđuje osetljivost izazivača na antibiotik.

Isto tako se ne pominju pravilnici i vodiči po kojima se vrši propisivanje antibiotske terapije već se opet navode lekovi koji se najčešće koriste.

Ona takođe ocenjuje da nigde u Evropi antibiotici ne mogu tako slobodno da se kupe kao kod nas, a njihova cena je više nego pristupačna.

Ukoliko je potrebno da se skrene pažnja na način propisivanja i režim izdavanja lekova onda vam trebaju činjenice i poznavanje procesa kao i zakona koji regulišu ovu oblast od trenutka propisivanja leka pa do njegovog preuzimanja u apoteci.

Na osnovu kojih podataka se došlo do toga da su apotekari uzrok profesionalne glavobolje naših lekara? Gde su podaci i procenti o prometu antibiotika koji se izdaju bez lekarskog recepta? Da li su ove ocene date paušalno, na osnovu “pouzdanih” saznanja od komšija i prijatelja ili se radi o ozbiljnoj proceni koja je rađena pod strogih statističkim uslovima?

Više puta su od strane farmaceutske struke i relevantnih strukovnih udruženja stizali predlozi da se uredi način izdavanja lekova i uskladi sa evropskom praksom, i od tada se vode kao nestali u birokratskim zavrzlamama.

Poslovanje apoteke, upravljanje ili vođenje, daleko je od onoga što smo učili na fakultetu. Za ovo se sigurno niste spremali, bar ne ako ste završili Farmaceutski fakultet u Beogradu.

S druge strane mnogi od nas se upuste u preduzetništvo i otvaranje vlastite apoteke, a drugi se javljaju na različite konkurse za upravnika apoteke, nekoga ko vodi posao i sl.

Terminologija

Izrazi i reči sa kojima se niste sreli u toku školovanja biće prva prepreka u kvalitetnom poslovanju, pa ću probati da opišem neke od karakterističnih. Objašnjanja ovih termina nemaju leksičku vrednost već isključivo upotrebnu.

Dobavljač - preduzeće koje se bavi prometom na veliko, a vi se u radu srećete sa veledrogerijama koje su registrovane za promet lekova i medicinskih sredstava, ali i sa onim veleprodajama koje su u prometu bebi opreme, hemikalija za proizvodnju….

Račun (Faktura) - je dokument koji dobijate sa robom koja se isporučuje u apoteku ili ga izdajete kupcu kada se plaćanje vrši preko računa. Često je u zaglavlju računa napisano Račun - otremnica

Otpremnica - dokument koji “prati” robu.

DPO - skraćeno od “datum prometa i dobara i usluga”

Datum dospeća (Datum valute, Valuta) - Datum do koga je potrebno da se izvrši kompletna isplata računa.

Cassa Sconto (Cassa)- iznos za koji se umanjuje ukupni iznos računa ukoliko je isplata izvršena u roku do koga dospeva na naplatu

Nabavna cena - cena po kojoj dobijate robu od dobavljača i u nju nije uračunat porez na dodatu vrednost (PDV)

Rabat - je popust na nabavnu cenu, tako da ovaj popust umanjuje nabavnu vrednost neke robe. Na računu je često izražen u procentu

Kalkulacija (prodajne cene) - dokument koji određuje cenu po kojoj će biti zadužena apoteka i po kojoj se neki artikal prodaje

Marža - je razlika u ceni, deo cene koji predstavlja vaš  udeo i za lekove je fiksirana na 12%.

PDV - porez na dodatu vrednost, obračunava se pošto se na nabavnu cena dobavljača doda iznos marže (razlika u ceni)

Maloprodajna cena - cena po kojoj se artikal prodaje i u koja je zbir nabavne cene, iznosa marže i obračunatog PDV-a

Odobrenje - dokument kojim vam dobavljač odobrava pospust (Cassa sconto) ili iz nekog drugog razloga umanjuje iznos vašeg zaduženja po nekom računu

Nivelacija - dokument promene cena, a ova promena može da bude automatska kada se cene menjaju na osnovu urađene kalkulacije

Zalihe - sve ono što imate u apoteci su zalihe.

Otpis - dokument kojim se zalihe umanjuju za određene količine artikala kojima je prošao rok ili su iz nekog drugog razloga morale da budu povučene iz prometa

Presek stanja - dokument sa fiskalnog uređaja koji pokazuje trenutno stanje prometa do poslednjeg računa u toku tekućeg dana

Dnevni izveštaj - dokument fiskalnog uređaja kojim se prikazuje promet za tekući dan i pri tome brišu svi računi rađeni u toku dana

Povratnica od kupca - dokument kojim ponovo zadužujete robu koju vam kupac vraća

NI obrazac - je dokument koji prilažete uz dnevni fiskalni izveštaj (popunjava se rukom) i njega treba da prati dokument povratnica od kupca

Specifikacija pazara - dokument koji prikazuje strukturu prometa: gotovinski, čekovi, platne kartice, virmanski računi, povratnice

Trgovačka knjiga - dokument u kome se beleže sve finansijske promene nastale u prometu robe. Svaka promena se zapisuje u poseban red, a iznosi zaduženja ili razduženja u odgovarajuću kolonu, a predstavljau iznos po maloprodajnoj ceni. Ovde se upisuje i iznos uplaćenog
pazara u gotovini koji predajete u banci, kao i iznos čekova i kreditnih kartica.