Mojlek

Da li ste u skorije vreme proveravali zalihe lekova koje su nastale u Vašoj kući?

Dešava se da ove zalihe nastaju bez namere da se gomilaju lekovi:

• terapija je promenjena, pa su lekovi iz prethodne terapije ostali “za svaki slučaj” u kutiji sa lekovima
• ili je trajala neko vreme a nekoliko kapsula (tableta, dražeja) je i po završetku terapije preostalo i nastavilo svoj život u “kućnoj” apoteci
• otvorili ste sirup protiv povišene temperature, dete je ozdravilo, ali je sirup ostao
• koristili ste kapi za nos dva dana, dok je bio zapušen, a onda ih odložili u kućnu apoteku, zlu ne trebalo.

Da, da ne zaboravim i ovu mogućnost:

spremali ste se za more i onda revnosno saslušali “savete” šta sve treba da ponesete na letovanje. Prošlo je jedno, došlo i drugo i evo istih saveta.

A “magacin” raste li raste.

To što su Vam lekovi u kući ne znači da treba da ih koristite jer je neki od njih pomogao rođaku, prijatelju ili komšiji. Čak i kada ste koristili literaturu, istraživali po internetu i došli do zaključka da lek koji imate u kući može da Vam pomogne, ne uzimajte lek na svoju ruku. I kada je ovaj lek bio ranije prepisan za neko Vaše prethodno stanje, ne uzimajte lek na svoju ruku.

Da li ste u skorije vreme proveravali ove zalihe?

Gde stoje neiskorišćeni lekovi?

Pod kojim uslovima?

Da li su rokovi upotrebe ispravni?

Da li su originalna pakovanja neoštećena?

Da li ovi lekovi zaista treba da stoje u Vašoj kući?

Rok trajanja i način čuvanja leka

Dok raščišćavate “kućnu” apoteku prvo proverite da li su lekovi koji ste uskladištili u roku upotrebe.

Ukoliko je lek u originalnom pakovanju na kutiji leka pronađite datum proizvodnje i datum do koga lek može da se upotrebi.

Za datum proizvodnje na kutiji leka uglavnom piše: “Proizvedeno”, “Dat.proizv.”, “Dat.pr.”, “Mgf.”, “fab/Mgf.”…

Za datum do koga lek može da se upotrebi potražite “Rok tr.”, “Rok upotrebe”, “EXP.”, “Exp./Venc.”,”Važi do”…

Ukoliko ste utvrdili da je lek u roku upotrebe, proverite i da li sadržaj ove originalne kutije zaista odgovara pakovanju, jer je moguće da je neko u kući, greškom, stavio blister (to je ona folija u koju su upakovane tablete, dražeje, kapsule; može da ima plastične kapice, pa se pritiskom na njih izbacuje lek iz pakovanja) nekog drugog leka ili istog leka ali druge serije, što može da znači da rok upotrebe nije isti.

Na samom blisteru treba da su upisani isti datumi proizvodnje i roka upotrebe. Takođe možete da uporedite i broj serije sa originalne kutije i broj serije na blisteru.

Ukoliko ste sačuvali samo blister i na njemu ne vidite rok trajanja, ili čak ne vidite potpuno jasno naziv leka, ne koristite ovaj lek.

Lekove kojima je istekao rok upotrebe nemojte da koristite.

Gde i kako se čuvaju

Osim roka upotrebe važno je i kako se neki lek čuva, a napomena o tome nalazi se na svakoj originalnoj kutiji leka. Farmaceut će Vam u apoteci takođe skrenuti pažnju ukoliko se neki lek čuva pod posebnim uslovima.

Proverite šta piše na kutiji, a zatim proverite gde je lek bio u Vašoj kućnoj apoteci sve ovo vreme. Ukoliko piše da se lek čuva na “suvom, hladnom i tamnom mestu”, a kutija je “provodila vreme” u kupatilu onda uslovi čuvanja leka ne odgovaraju zahtevu proizvođača i to ne treba da zanemarite. Nemojte koristiti ovaj lek.

Kad god uslovi u kojima ste čuvali lek ne odgovaraju uslovima koji su propisani na pakovanju leka, ne koristite ga u daljoj terapiji.

Ukoliko imate samo blister i nemate originalnu kutiju leka na kojoj piše na koji se način čuva, zapišite uslove pod kojima ste ga čuvali (soba - centralno grejanje, ispod televizora, iznad TA peći, u kuhinji iznad šporeta, ostavi bez grejanja…) i posetite najbližu apoteku ili pitajte preko savetovališta o načinu na koji se taj lek čuva. Ne koristite lek pre provere.

Sirup koji je otvoren ima svoj rok trajanja i on je naveden u uputstvu. Otvorene, neiskorišćene sirupe ne koristite.

Već duže vreme, više od dve godine unazad, se spekuliše o ulasku velikih evropskih “igrača” u farmaceutskoj distribuciji na tržište u Srbiji. Dve firme, nekada zajedničkih partnera, se pominju kao prve koje će biti prodate ili ući u strateško partnerstvo sa nekim od evropskih invstitora.

Pharmanova je izgleda pri kraju ili je već završila i postaje deo Phoenix grupe.

Kako ova kompanija kaže na svom sajtu, radi se o petoj veledrogeriji na svetu!

Sedište kompanije je u Manhajmu, Nemačka.

Na sajtu Phoenixa, kao ni na sajtu Pharmanove nema ni nagoveštaja o poslu.

Ova kompanija je više puta pominjana kao neko ko će se pojaviti na srpskom tržištu, što i nije tako čudno jer je na hrvatskom tržištu prisutna od 2003 godine. Tada je preuzimanje veledrogerije “Farmacija” bilo praćeno sumnjama da će preuzeti i investirati u još neke velike veledrogerije u Hrvatskoj i tako doći do velikog procenta tržišta koji kontroliše.

U članku u Hrvatskom “Nacionalu”, upozoravalo se i na mogući monopol jer je Phoenih u Mađarskoj pored investiranja u veledrogerije otkupila i apoteke.

Na sajtu Phoenix group postoji zanimljiva konstrukcija u delu koji se tiče apoteka (retail business):

“PHOENIX podržava nezavisne apoteke koje vode nezavisni farmaceuti i ne pruža aktivnu podršku stvaranju lanaca apoteka.
PHOENIX je proširio svoje opredeljenje prema maloprodaji gde god je to bilo zakonski moguće i neophodno kako bi osigurao kompetentnost u veleprodaji lekova. PHOENIX poseduje apoteke u Norveškoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Austriji, Litvaniji, Italiji, Letoniji i Estoniji. Grupa je opredeljena za strategiju „pratioca”, pre nego za preuzimanja vodeće uloge u sticanju prava vlasništva nad apotekama.”

Ovde se ne pominje Mađarska, a na sajtu na mađarskom ništa ne razumem.

Pharmanova je značajan distributer na srpskom tržištu, ali postoji veći broj veledrogerija koje se mogu svrstati u ovaj rang, ili možda po obrtnim sredstvima ili uslovima po kojima rade, u viši.

Otkud ovako veliki igrač ide samo u ovu veledrogeriju? Kako se apetit i ambicije ovakve kompanije zadovoljavaju jednom veledrogerijom? Šta je sa apotekama Pharmanova?

U Srbiji nije ni počela privatizacija apotekarskih ustanova, a pre neki dan se pojavila vest o poslovanju apotekarske ustanove Beograd.

Osnivači apotekarskih ustanova su opštine i može se smatrati da je ovo deo kampanje za lokalne izbore, ili možda ponuda?

Na pretposlednjoj prezentaciji koja je održana u prostorijama Farmaceutskog društva Srbije, bio sam prijatno iznenađen prisustvom grupe studenata sa Farmaceutkog fakulteta.

Posle niza predavanja već sam bio umoran (osim prezentacija koje je sajt imao u ovom prostoru, držao sam predavanja i na fakultetu u okviru specijalističkih studija, ali o tome drugom prilikom, a da ne govorim o svakodnevnim pojedinačnim prezentacijama). Prisustvo ovih mladih ljudi, budućih kolega je delovalo osvežavajuće i verujem da su to osetili i ostali u sali.

Njihova poseta prezentaciji je direktna zasluga koleginice Nataše Nikolić koja je preko sajta NAPSer-a, kao i plakatima na fakultetu obavestila studente o našim prezentacijama.

Dok je stručni forum namenjen diplomiranim farmaceutima, dotle je blog otvoren za sve korisnike i ovo je dobar način da se i studenti farmacije uključe u rad sajta, svojim komentarima, pitanjima, predlozima…

Ovo je bio maraton!

Imali smo prezentacije za stručnu javnost, dakle za kolege farmaceute, svake srede od 27.02. Prezentacija je okvirno trajala do sat i po, a nekada smo se u razgovoru zadržavali i duže. Sve su se prezentacije održavale u prostorijama Farmaceutskog društva Srbije, ali nije samo to razlog što smo ih naveli kao prijatelje na našem sajtu. Farmaceutsko društvo je sve vreme uz nas, od samog početka i pruža nam veliku pomoć u prezentaciji sajta još od 50-og simpozijuma u novembru 2007, kada je sajt prvi put zvanično prikazan stručnoj javnosti.

Pretraživač je dojmio sve kolege (uh, možda je bolje da kažem koleginice i da se njih dvojica ne nađu uvređeni). Kolege iz “državnih” apoteka imaju problem sa načinom na koji treba da prijave svoje apoteke jer je za ovo potrebno da se donese odluka na nivou ustanove. Eto prilike da pozovom direktore ustanova da saslušaju svoje farmaceute, pogledaju sajt i prepoznaju koliko je važno da možemo da utvrdimo raspoloživost lekova na celoj teritoriji Srbije.

Kolege iz privatnih apoteka imaju slične probleme, ukoliko nisu u isto vreme i vlasnici, i nadam se da će vlasnici i investitori prepoznati svoj interes. Stavljanjem ponude, potpuno beplatno na naš sajt širi se tržište na teritoriju koja je daleko veća od mesta u kome radite.

Sigurno je najviše interesovanja na prezentacijama pokazano za stručni forum.

Očigledno je da je mnogima nedostajala mogućnost stalnog kontakta kao i način da iskažu ili saznaju mišljenje svojih kolega. Sada kada takva mogućnost postoji potrebno je samo da se prijavite na stručni forum i da naoštrite “tastature”.

Savetovalište ima sve veću posetu i sve veći broj pitanja, pa vas molim da se prijavite i učestvujete i na savetovalištu.

Proizvodi za mršavljenje, vitamini, proteini, amino-kiseline, proizvodi od meda, propolis, mleč, biljni preparati….

Veliki broj preparata, različitih proizvođača se šareni kroz reklame u novinama, ženskim i muškim časopisima i televizijama, a ovo značajno utiče i na ljude koji vode apoteke i određuju asortiman proizvoda. Skoro da je postao zakon da kad se neka reklama pojavi u tiražnijim novinama ili na gledanoj popularnoj televiziji (u nekom talk show u kome se dele kese sa poklonima) da onaj koji naručuje odmah poruči bar jednu kutiju preparata jer će već u toku dana početi potražnja.

S druge strane, u istim tim tiražnim novinama i u nekim drugim emisijama na tim istim televizijama, možete da pročitate i da čujete da su mnogi od ovih praparta “mačka u džaku”, da su neispravni ili lošeg kvaliteta, da se po svojim karakteristikama ustvari svrstavaju u lekove ili da su “bogojavljanska vodica”.

Ali samo povremeno, iskoči po neka afera zbog koje neki od ovih preparata bude povučen sa tržišta, ali to ne umanjuje pojavu novih sredstava.

Šta su to dijetetska sredstva, na koji način se reguliše njihova primena od proizvodnje ili uvoza pa da preporuke lekara i prodaje u apoteci?

Kakvu proceduru prolaze proizvođači i uvoznici, šta stručnjaci koji rade na ovim preparatima imaju da kažu o njihovoj koristi? Koja su njihova prateća dejstva, a koje su kontraindikacije? Kada je neophodan oprez i kod kojih sredstava se mora voditi računa o dozama?

Kako se oni koji su koristili ova sredstva odnose prema njima? Da li je njihova upotreba pomogla u nekoj terapiji ili samostalno? Da li su imali tegobe koje nisu očekivali ili je bilo kakav efekat izostao?

Šta kažu stručnjaci koji su ispitivali ova sredstva prilikom njihovog puštanja u promet? Kakve su analize rađene i kakva su njihova iskustva?

Ko su protivnici primene ovih sredstava i kakav je njihov stav? Šta je to što smatraju štetnim, na koji način dokazuju ovu štetnost?

Pokrećem ovu vrstu bloga za proizvođače i uvoznike dijetetskih sredstava. Mojlek im nudi prostor u kome mogu da daju sve relevantne informacije i odgovore na gore postavljena pitanja. Želim da na njihove izložene stavove i zaključke mogu da reaguju svojim iskustvima oni koji su koristili ove preparate, lekari i stručnjaci koji preporučuju njihovu upotrebu, kao i oni stručnjaci koji se ne slažu sa upotrebom ovih sredstava.

Smatram da je bolja plodna diskusija od povremenih afera kojima se ne dobija ništa, osim što se narušava poverenje u proizvođače, zdravstvene radnike i kontrolne laboratorije. Na ovaj način možemo da svi zajedno utičemo na kvalitet ovih sredstava, na poštovanje propisa, pa i njihovo poboljšanje.

I to ne tako što će biti “osvežen” spisak lekova, to je nešto što je normalno i stalno se dešava.

Već ste primetili da na samom pretraživaču, kao i na naslovnoj strani nema reklama, nema sponzora i nema banera. Tako će ostati i na dalje.

Zato mi se čini da bi bilo zanimljivo da nam naslovna strana bude dinamičnija i vedrija. Kad već imate problem i tražite lek, mogla bi da Vas dočeka neka ilustracija koja može da deluje, pa recimo… lekovito. A dečji crteži zaista umeju da budu lekoviti. Način na koji deca vide svet oko sebe i način na koji ga prikazuju u svima budi iskrene emocije, razveseljava i opušta.

Zato Vas molim da svoju decu i unuke zamolite da nacrtaju crtež na temu apoteke. Skenirajte i pošaljite crteže , a naš žiri (pa da, biće to ozbiljno) će izbrati tri najbolja koji će se smenjivati na početnoj strani pretraživača, sa potpisom autora (skroz je ozbiljno, jel da?) određeno vreme. A onda, onda nastavljamo dalje menjajući teme.

Prošlo je nekoliko meseci, skoro pola godine, kako sajt radi i u toku ovog meseca bi trebalo da konačno proradi i poslednji servis koji sam planirao za ovu prvu verziju.

Sve vreme sam pratio posetu sajtu i način na koji se krećete po sajtu i koje termine unosite kao kriterijum za pretragu lekova i apoteka.

Zato i želim da napišem nešto više o pretraživaču i da vam pomognem, mada sam to radio i kroz savetovlište, kako da nađete informacije o leku.

Apoteke koje sa svojim ponudama učestvuju na sajtu, koriste usluge našeg sajta potpuno besplatno i samostalno se prijavljuju na sajt. Obaveštenja o načinu prijave dobijaju preko sajta, naših saradnika na terenu ili na stručnim skupovima na kojima učestvujemo.

Cilj je da sajt obezbedi uvid u raspoloživost lekova na teritoriji Srbije i zato sajt nema listu svih registrovanih apoteka. Potrebne su nam apoteke koje će svojim ponudama obezbediti pouzdane i precizne informacije o raspoloživosti lekova.

Ukoliko u pretraživanju ne nalazite svoju apoteku u kojoj radite, prijavite se i postanite član.

Apoteka u koju često odlazite nema ponudu na sajtu, a značilo bi vam da možete da proverite da li je lek u njihovoj ponudi preko mojlek.com? Kada sledeći put budete u apoteci podsetite ih da mogu da se prijave.

Lekovi su u registru sajta definisani:

• proizvođačkim imenom

• oblikom

• pakovanjem

• nazivom proizvođača

• nazivom aktivne suspstance

• brojem apoteka koji ovaj lek trenutno imaju u svojoj ponudi

Sve su ovo kriterijumi po kojim možete da vršite pretraživanje registra, bilo delom jednog ili kombinacijom više kriterijuma.

Da biste pronašli u kojoj je apoteci lek u ponudi nije potrebno da unesete naziv leka i izaberete opciju apoteka, jer na taj način nećete dobiti rezultat. Kada dobijete rezultat pretraživanja leka, dobijate odmah i raspoloživost tog leka u apotekama u poslednjoj koloni tabele.

Neki od neuspešnih pokušaja su vezeni za traženje fraza kao što su “anksiolitici”, “antihipertenzivi” … registar je organizovan na osnovu ATC klasifikacije, ali nije namenjen isključivo stručnoj javnosti pa ovakva pretraga neće dati rezultat. Postoji mogućnost da utvrdite srodne lekove do 5-og nivoa ATC klasifikacije kada na strani željenog leka izaberete “zamene”.

“Protiv bolova u bubregu”, “za bolove u stomaku”, “za srce” su takođe neke od fraza koje neće dati rezultate pretraživanja. Lekovi se moraju primenjivati racionlno i prema nalogu lekara i uputstvu farmaceuta, a ne u potpunoj samomedikaciji. Kada želite da saznate nešto više o leku, o njegovom dejstvu, kontraindikacijama, interakcijama tada se obratite pitanjem na savetovalištu, gde ćete dobiti potpunu informaciju, ali da bi lek primenili u terapiji potrebno je da vas pregleda lekar i na osnovu nalaza prepiše terapiju.