„Trovanje paracetamolom ostaje glavni uzrok teške akutne hepatotoksičnosti u Velikoj Britaniji. U ovom velilkom kohort istraživanju koje se odnosi na pacijente u jednom centru, istraživali smo klinički uticaj prekoračenih doza paracetamola kroz više ponovljenih doza u odnosu na odloženi efekat predoziranja paracetamola u jednom uzimanju leka.“
navode istraživači u radu objavljenom u BPJ (Britanski časopis za kliničku farmakologiju).
Kohort studija je statistički metod koji se koristi u medicini, a zasniva se na posmatranju podataka u dužem vremenskom periodu i utvrđivanju korelacije između dve grupe. U ovom istraživanju to su grupe za koje je zajedničko: predoziranje paracetamolom (namerno, samoubilačko) u jednoj dozi (cela kutija leka odjednom) ili predoziranje paracetamola uzimanjem većih doza paracetamola u više navrata u toku dana, pri čemu su obe grupe ispoljile hepatotoksičnost. Period istraživanja odnosi se na period od 16 godina i 663 pacijenta.
Ovo nije istraživanje koje se odnosi na terapijske doze paracetamola. Ovo istraživanje nije ni na koji način vezano za primenu paracetamola u pedijatriji. Istraživanje daje predloge za način na koji treba da se postupa sa pacijentima kod predoziranja paracetamolom u kliničkim uslovima.
Osim toga, kako navodi MedPage Today, u članku koji se odnosi na ovo istraživanje:
„Autori su svesni određenih ograničenja istraživanja, uključujući i oslanjanje na sećanja pacijenata u vezi sa predoziranjem, pogrešnom klasifikacijom vrste predoziranja i neizvesnom generalizacijom u odnosu na hitne službe, gde većina predoziranja paracetamolom (acetaminofen) nisu tako teške“
Potpuno je nepotrebno da ovakvo istraživanje dobije publicitet kakav je dobilo u Pressu, osim ako Press menja svoj profil i postaje naučni časopis iz oblasti medicine?
To je naravno malo verovatno, a verovatnije je da sve što može da izazove horor kod ljudi, a naročito kod roditelja dece predškolskog i školskog uzrasta treba objaviti da bi porasla čitanost. Potpuno mi je nejasno zašto se u članku pominje primena paracetamola u pedijatriji i kako uopšte novinari dolaze do sagovornika koji su voljni da učestvuju u dizanju panike.
Što je najgore, poznajem doktorku i siguran sam da njoj nije bila namera da učestvuje u podizanju panike. Na pitanje novinara je odgovorila, ali sam siguran da je pri tome nisu detaljno obavestili o članku niti joj je dato vremena da ga analizira.
U poređenju sa 2006 godinom kada je postojao nedostatak 56 lekova, trenutno je oko 200 lekova u nedostatku. Među njima se nalaze citostatici i neki antibiotici pa su lekari primorani da odlažu terapiju ili da primenjuju lekove drugog izbora.
Udruženje lekara je odlučilo da podrži zakon koji je „zaglavljen“ u Parlamentu, a kojim se proizvođačima lekova nalaže da moraju da obezbede kontinuitet u proizvodnji lekova, naročito onih lekova koji spadaju u vitalne i neophodne za spašavanje života pacijenata.
Međutim postoje neslaganja oko nekih zakonskih rešenja koja predlažu kažnjavanje proizvođača čija proizvodnja ne zadovoljava uslove propisane ovim zakonskim aktom. Izdvojena su mišljenja da će na ovaj način mnogi proizvođači jednostavno obustaviti proizvodnju.
I sam Predsednik se svojim autoritetom zalaže da ovaj zakon prođe proceduru. On se direktno obratio i Agenciji za lekove, koja je odgovorila da „ne postoji jedno i jednostavno rešenje problema sa nedostatkom lekova“.
S(v)rbija?
Ne dragi moji, ovo se sve dešava u SAD. Namerno sam izostavio ili na odgovarajući način preveo neke termine kako bi vest izgledala autentično naški.
Parlament je Kongres, Predsednik se odnosi na Predsednika SAD a Agencija za lekove je FDA, Agencija za lekove i hranu SAD.
izvori:
http://www.reuters.com/article/2011/11/01/us-obama-fda-idUSTRE79U23D20111101
http://www.reuters.com/article/2011/11/15/us-drugs-shortage-doctors-idUSTRE7AD2C420111115?feedType=RSS&feedName=healthNews&utm_source=twitterfeed&utm_medium=twitter&utm_campaign=Feed%3A+reuters%2FhealthNews+%28News+%2F+US+%2F+Health+News%29
Kako na svom sajtu objavljuje Stada, Vlada republike Srbije je preko naše ambasade uručila pismo kojim garantuje (letter of comfort) isplatu za isporučene lekove ovog proizvođača državnim agencijama kao što su Republički fond za zdravstveno osiguranje ali i državne apoteke, bolnice, zdravstveni centri i sl.
Ovo se pismo odnosi na već isporučene lekove u toku 2011 godine kao i na period od 2012-2013 godine.
Pismu Vlade Republike Srbije prethodio je sastanak opisan u članku na sajtu Stade u kome se navodi da je povećan rizik zbog ogromnih dugovanja od strane srpskih veledrogerija. Na ovom sastanku je menadžment Hemofarma, koji je deo Stada grupe, ukazao na problem koji nastaje usled neredovne isplate Fonda zdravstvenog osiguranja Srbije kao i nekih veledrogerija.
U isto vreme Stada kupuje švajcarsku kompaniju za proizvodnju generičkih lekova, Spring . Cena koju su platili je otprilike jednaka dugovima Srbije.
Zvanično je, inspekcije proveravaju da li se antibiotici izdaju bez recepta u privatnim apotekama. Nezvanično, neke apoteke u Beogradu i jedna u Paraćinu su kažnjene, ali ponavljam ovo je nezvanična i neproverena informacija.
Objašnjenje o tome kako da apoteke koje nemaju ugovor sa fondom (a to su sve privatne) evidentiraju promet antibiotika ne postoji. U međuvremenu, mnogi su počeli da promet antibiotika evidentiraju u knjizi recepata koja može da se nabavi u Savezu farmaceutskih udruženja Srbije, a u kome su do sada evidentirani sedativi i anksiolitici.
Objavljivaću informacije onako kako pristižu, a ukoliko i sami znate nešto više molim vas da ih podelite sa ostalima kroz komentare.
Možda je u pitanju prvi april, možda je samo petak, a možda je bilo i nešto praznog prostora u današnjem izdanju dnevnog lista Danas. Šta god da je u pitanju članak je objavljen:
Ilustracija članka, fotografija i naslov fotografije upućuju na to da novinarka koja piše o ovoj temi ne zna ništa o farmaceutskom otpadu, jer ga stavlja u isti koš (kontejner?) sa medicinskim i infektivnim otpadom. Ponoviću, farmaceutski otpad ne može da se reciklira već se potpuno uništava. U našoj zemlji ne postoje uslovi za bezbedno uništavanje farmaceutskog otpada.
Novinarka u istom maniru pogrešno navodi ime osobe sa kojom vodi razgovor, a koja se zove Radmila Šerović.
Ali ako novinarka ne zna dovoljno, otkuda onda da Radmila Šerović, ako je ona u pitanju (a šef Odseka za upravljanje komunalnim i posebnim tokovima otpada jeste Radmila Šerović) u ovom članku iznova govori o pravilniku? Radmila Šerović, za koju ja znam, član je iste radne grupe za izradu vodiča za upravljanje farmaceutskim otpadom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u kojoj sam i sam.
Na prvom sastanku ove grupe Radmila nije bila prisutna, ali su tu bile njene saradnice koje su verovatno prenele primedbe i predloge koje su predstavnici struke izneli u ovoj raspravi. Izuzetno mi je teško da radim na vodiču koji se zasniva na pravilniku donetom bez učešća farmaceuta, bez ikakve javne rasprave, zbog čega je dokument manjkav, nedosledan i skoro neupotrebljiv kada se radi o prikupljanju lekova sa proteklim rokom od građana.
Svoje predloge za izmenu pravilnika sam odavno predstavio na blogu ali sam ih isto tako predstavio i podneo vođama projekta „Tehnička podrška za tretman medicinskog otpada u Srbiji“, o čemu sam takođe pisao na blogu. Predstavnik ovog projekta koji finansira Evropska unija je takođe član radne grupe za izradu vodiča.
I pored neslaganja sa načinom na koji je usvojen i stupio na snagu pravilnik, pored svih njegovih nedostataka, ulažem svoje vreme i trud da u okviru mandata koji je dobila ova radna grupa uradim posao što je moguće bolje.
Sve mi ovo liči na „Oranje Kraljevića Marka“
Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
„Море, Марко, не ори друмова!“
- „Море, Турци, не газ’те орања!“
„Море, Марко, не ори друмова!“
- „Море, Турци, не газ’те орања!“
Podsećanja radi, ovo je pretposlednja strofa.
