Ovo je prema ideji koju sam dobio od koleginica koje su i pokrenule priču pred Komorom. Vaše odgovore iz ankete proslediću Komori i Farmaceutskom društvu Srbije.
autori: Anica, Daniela, Vesna
Na sajtu farmaceutske komore se nalazi predlog o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Imamo priliku da svojim aktivnim učešćem utičemo na promene i da pokušamo da rešimo neke dugogodišnje i goruće probleme naše struke. Jako je važno da se oglasimo, svojim predlozima i primedbama, u što većem broju.
Potrebno je proslediti pismo Farmaceutskoj Komori, na adresu – Dečanska 8a, 11000 Beograd, putem fax-a 011/3246795 ili na e-mail: pharmkom@verat.net.
Prvenstveno treba zahtevati od FKS da insistira na Zakonu o apotekarskoj delatnosti. Ako je to neizvodljivo u ovom trenutku treba raditi na izmenama i dopunama postojećeg zakona. U attach-u se nalazi primer pisma koje je prosleđeno komori. Unesite svoje izmene i dopune, ukoliko se slažete sa tekstom ili sastavite sasvim novi tekst.
Važno je da se oglasimo sa svojim predlozima, jer se radi o zakonu koji reguliše našu profesiju!
Srdačan pozdrav!
Preuzmite dodatke (link na pdf dokumente je ispod slika):
Možda bi prošlo potpuno nezapaženo, možda kao sasvim običan događaj u uskom, stručnom krugu ljudi. Kao prilog na vestima, članak u novinama koji bih jednostavno pročitao, zadržao pažnju za kratko, možda prokomentarisao i nastavio dalje.
Ali ovo se dešava posle nešto više od mesec dana kada je „Kraba“ istrčala na kamenu obalu.
Žestoka afera koja je uzdrmala i uzbunila javnost. Afera koja je izazvala osećanje nespokoja kod ljudi koji su u zdravstvenoj struci, a krizu poverenja kod korisnika njihovih usluga. U ovoj aferi su, između ostalog, kritikovani veliki novčani iznosi koje farmaceutske kuće troše na plaćanje kongresa, stručnih skupova i simpozijuma za lekare i farmaceute.
Samo nekoliko nedelja kasnije organizuje se skup pod nazivom „Etika i promovisanje lekova na tržištu Srbije“. Cilj konferencije je potpuno razumljiv i prihvatljiv:
Konferencija ima za cilj da javnost „iz prve ruke“ od samih predstavnika farmaceutskih kompanija, lekara i predstavnika vlasti sazna na koji način se promovišu lekovi na tržištu Srbije. S obzirom na senku koja je pala u javnosti zbog neetičnih postupaka pojedinih lekara i zaposlenih u pojedinim farmaceutskim kućama, pravi je trenutak da se povrati poljuljano poverenje koje velike renomirane farmaceutske kuće, kao i zdravstvene ustanove, godinama uživaju u Srbiji. Najbolji način za to je otvoren dijalog i upoznavanje javnosti sa radom svih zainteresovanih strana – države, lekara i farmaceutske industrije.
Slažem se. Ali…
Iznos za sponzore je čak i za druge koji se bave organizacijom stručnih skupova astronomski. Samo primer, negde sa sredine liste: Sponzor koktela – 5000 (pet hiljada) evra!? Učešće na konferenciji košta 100 (sto) evra. To je kotizacija. Da li se sada osećate kao javnost? Da li vi, kao javnost, možete da za ovu konferenciju, na kojoj ćete biti informisani „iz prve ruke“, izdvojite sto evra? Da se razumemo, imate i ručak i koktel. A Boga mi, gost ste u klubu poslanika na Dedinju. Pozvani su, naravno, ministar zdravlja i direktorka fonda.
Iako je cilj naizgled jasan, postaje nejasno ko će kome šta objasniti na ovom skupu? Neće mnogo „javnosti“ moći da mu prisustvuje, pa se to svodi na razgovor partnera koji se već dugo i dobro znaju. Ne mogu da zamislim kako, recimo ministru, „nešto nije jasno u načinu promovisanja lekova u Srbiji“ kada je njegovo ministarstvo pisalo zakon o prometu lekova. Ili pitanje nekog od predstavnika proizvođača, direktorki fonda, u vezi načina na koji se lek odabire za učešće na pozitivnoj listi i mogućnosti njegove promocije, kada za to postoji jasna procedura i pravilnik.
Mogu da zamislim skup u recimo, skupštini Srbije gde isti ovi učesnici mogu da popiju mineralnu vodu i razmene svoja razmišljanja za mnogo manje para, u nešto obaveznijem okruženju i sa besplatnim mestima na galeriji za sve zainteresovane koji bi se prepoznali u reči „javnost“. Pri tome, kako već postoji mogućnost, sa te galerije mogu i da se postave pitanja učesnicima ovog skupa. Tako bi „javnost“ možda dobila i mogućnost da učestvuje, bez potrebe da ruča i pije koktel. Možda bi skupština mogla da organizuje i podelu nekih sendviča i flaširane vode iz svog budžeta svojim građanima koji ga pune. Da li bi bilo strašno da i medijski servis Srbije odvoji vreme za direktno uključenje u ovakvu raspravu i pruži mogućnost da i oni građani Srbije koji su „javnost“, a ne mogu da doputuju do Beograda, saznaju nešto više i povrate „poljuljano poverenje“?
Mogu da to zamišljam i da zaslužim komentar svog prijatelja:
khmmm… gde ti živiš? vidim da nije srbija u pitanju
ili da budem ciničan i u svemu tražim „pozadinu“. Ako bih tražio pozadinu, onda bi sve ovo mogao da zamislim kao skupo pomirenje uz dečju pesmicu „mir, mir, mir, niko nije kriv…“. Mada ostaje pitanje da li svi učesnici dobrovoljno pevaju.
(Ne)očekivano pojačanje?
U svom gostovanju na televiziji B92, 15-og avgusta u centralnoj informativnoj emisiji u 18 i 30, direktorka fonda zdravstvenog osiguranja Srbije, Svetlana Vukajlović, ponovila je svoje stavove, čini mi se nikad eksplicitnije i nikad oštrije.
Privatni apotekari prema direktorki fonda rade isključivo zbog profita dok državne apoteke rade isključivo brinući o pacijentu!?To što državne apoteke „slučajno“ ostvaruju profit i nije bila namera. Kao i povlašćeni položaj koji imaju zbog ugovora sa fondom ili zbog mizernih zakupa koje plaćaju za poslovni prostor.
Ali, direktorka lepo kaže da su privatni apotekari sami hteli da otvore apoteke. Niko ih nije terao. Imali su svoj biznis plan i računali su na određeni deo tržišta. Ko im je kriv? Lako je govoriti iz pozicije monopola. Kako bi direktorka govorila da je direktorka samo jednog od ravnopravnih fondova koji mogu da sklapaju ugovore sa zdravstvenim ustanovama?
Zli privatnici, ta sramota od ljudi koji su završili farmaceutski fakultet i drznuli se da krenu u vlastiti biznis, čime su zaposllili sebe i još nekoliko ljudi, koji su PDV obveznici i koji su regularno platili sve dozvole i ostvarili uslove za registraciju svoje apoteke, ti propaliteti žele da sa fondom rade baš u Beogradu, Novom sadu i Nišu. Puj! Sram ih bilo!
Da li bi direktorka potpisala ugovor sa privatnom apotekom koja se otvorila u Sićevačkoj klisuri ili u Čortanovcima?
Ma daj!
I šta kada se privatizuje apotekarska Beograd kao i ostale ustanove koje inače treba da budu privatizovane? Naslediće ugovore sa fondom? Naslediće ugovore za poslovni prostor na devetstotinadevedstodevedestdevet godina? Onda sve postaje mnogo jasnije, a čini mi se da ima posla za agenciju za borbu protiv korupcije. Neka deluju preventivno, a ne kada pare fonda počnu da se slivaju u ruke jednog ili dva tajkuna.
U svojoj odbrani pozicije, ne fonda, već državnih apoteka i to uglavnom apotekarske Beograd, direktorka poredi ostale delatnosti u kojima postoji privatno preduzetništvo, a koje se ne mogu porediti sa prometom lekova koja je pod punom kontrolom ministarstva. Od koga da očekuješ reakciju ako ne od onoga ko i reguliše pravila igre? Kome treba da se obrate privatnici ako ne ministarstvu zdravlja? Da li ste se vi svi zaboravili? Da li znate odakle dobijate svoje plate i šta je vaša dužnost? Ne dolaze vam plate iz evropske unije nego iz poreza koje plaćaju upravo ti privatnici i svi njihovi zaposleni. Aman ljudi, vi služite građanima, a ne obrnuto.
Kako je moguće da privatni lekari imaju ugovore sa fondom, a farmaceutima je to isto blokirano? Šta je to što razlikuje privatne lekare od privatnih apotekara?
Auto gol
Nije bilo potrebe da se privatni apotekari uključuju u raspravu o povećanju cene lekova. Tako je lako da se ovako nešto iskoristi za demagoške izjave o tome kako je njihov interes samo novac i veća marža, a i vrapci na grani znaju da privatnici smanjuju marže (o tome sam pisao u nekoliko članaka).
Apotekari treba da uzmu učešće u neprofitnim projektima kakav je prikupljanje lekova sa isteklim rokom i da bolje prezentuju svoj poziv javnosti, kako bi se neutralisali efekti negativne kampanje, koju očigledno guraju interesne grupe koje imaju svoje uporište i u ministarstvu i u fondu.
Da se izrazim fudbalskim rečnikom, umesto da se pojedinci ističu i samostalnim akcijama pokušavajući da dođu do pogotka, umesto slabe odbrane koja golove zabija u svoju mrežu, vreme je da prekomponujemo ekipu, promenimo strategiju i taktiku i da loptu napokon ubacimo u njihov šesnaesterac. Ova se utakmica igra ekipno i cilj je sasvim dovoljan da ekipu okupi, drži je motivisanu i skoncentrisanu na igru.
Krizno je leto u Srbiji. Smanjena potrošnja se oseća na svakom koraku, a stalno pomeranje kursa evra na gore (sa kratkotrajnim povratkom na neku raniju vrednost) izaziva stalni osećaj nesigurnosti i za sve laike koji ne razumeju razliku između kursa i inflacije, strahovanje da devedesete kucaju na vrata.
Ček koji smo skoro zaboravili se vratio kao vrlo važno sredstvo plaćanja, ponovo su u prodavnicama aktuelna plaćanja čekovima bez kamate na više rata, devedeset dana odloženog… Sve se češće govori o devedesetim i sve tako loše miriše…
Ne znam da li je to istina, čak se pravim i da razumem razliku između kursa i inflacije. Ali svaka kriza budi u nama ono najgore i najbolje. To najbolje još nisam video. Ali najgore… To nije problem.
Šta je najgore u krizi? Prognoze da će biti još gore!
I evo sada i prognoze za tržište lekova kroz upozorenje koje dolazi iz saveza privatnih apoteka Srbije (SPAS):
„Snabdevanje lekovima još nije kritično, iako nekih medikamenata nema, ali kada se posle povratka sa odmora poveća pritisak na apoteke, bojim se rafovi će biti sve prazniji“, navodi Rajevac
Objašnjenje je da lekova nema zbog kursa. Odnosno zbog niske cene lekova u odnosu na kurs. Tvrdnja je da lekova nema ni u bolnicama:
„Čim pacijenti traže ove lekova kod nas to je signal da ih u bolnicama nema, ili su zalihe pri kraju“, uveren je Rajevac.
Da li ovo može da bude objašnjenje?
Za svoje potrebe zdravstvene ustanove u Srbiji ostvaruju nabavku lekova preko tendera koji se u tekućoj godini raspisuju za sledeću. Tada se utvrđuje najbolja ponuda na osnovu cene i mogućnosti dobavljača da obezbedi zahtevane količine. Na osnovu tendera se potpisuju ugovori koji obavezuju dobavljača na cenu i količine, kao i zdravstvenu ustanovu.
Mnogo o tome ste mogli da pročitate i čujete u medijima dok je famozna „Kraba“ bila na naslovnim stranicama i udarna vest na svim elektronskim medijima.
Uzgred, kolega Rajevac pominje i nedostatak citostatika:
Rajevac upozorava i na nestašicu citostatika: „fluororucila“, „vinkristina“, „vimblastima“, „metotroksata“, „citoksana“…
Pretpostavljam da su ovi podaci tačni jer je njegova apoteka u neposrednoj blizini Instituta za onkologiju, ali se pitam šta bi sa „Krabom“ i sa poručivanjem tri puta većih količina od potrebnih upravo na ovom Institutu?
Zbunjuje me i to što se privatni apotekari pojavljuju sa upozorenjima o nestašici zbog cene lekova proizvođača!? Otkud sad to? Cena lekova postala je potpuno šizofrena tema. Lekovi su jeftini, ali privatne apoteke se utrkuju koja će da da veći popust na lek i kod koga će taj popust duže da traje. O tome sam već pisao, i sad se pitam: ukoliko apoteka može da dozvoli sebi da živi (ili preživljava) od dva posto, a nekad i od same nabavne cene leka, zašto na sebe preuzima obavezu da se bori za zarade distributera ili proizvođača?
Proizvođači i uvoznici koji su registrovali lekove u Srbiji su se tom registracijom obavezali da obezbede lekove na tržištu i to je jedan od uslova za registraciju. Neka se oni obraćaju nadležnima i traže korekciju cena. Svojevremeno sam i sam pisao i plašio narod nestašicom lekova . Potpuno pogrešno. Nije bilo nikakve nestašice lekova.
Ovo je igra koju treba da igraju proizvođači, njihovi zastupnici i distributeri sa ministarstvom zdravlja i fondom. Da li će ta igra biti izmenjena zbog „Krabe“ i na čiju štetu, to samo vreme može da pokaže. Na malom tržištu sa siromašnom pozitivnom listom lekova jako je teško predviđati stvari. Gubici na malom tržištu mogu da budu skoro neosetni za moćne multinacionalne kompanije, a prednost sirotinjske pozitivne liste može biti i oslobađanje od starijih generacija lekova koje se polako napuštaju.
Nestašica lekova je samo ono stanje u kome nema lekova u bolnicama i lekovi se ne mogu izdati na lekarski recept. Takvu katastrofu smo preživeli devedestih godina. Državne apoteke (sada moćne pa ponekad i ucenjivački raspoložene) tada su bile prazne, a primarna akumulacija kapitala preselila se u privatne apoteke i veledrogerije, pa su mnogi sadašnji veliki sistemi nastali upravo u to vreme.
Taj se scenario neće ponoviti. Prema tome, doći će do korekcije cene lekova, biće nekoliko naslova i procena o uticaju na inflaciju, biće ponovo posla za apoteke da ukucavaju nove cene… Fond će i ovaj put priznavati stare cene lekova, pa će distributeri imati duple cenovnike, za državne i privatne apoteke.
Što se tiče tržišta lekova, ništa značajno se neće desiti. Sve već viđeno.
