Seča platana u beogradskom Bulevaru pokrenula je pitanje ekološke svesti loklnih i republičkih vlasti. Kao, rekao bih, nikad do sada su se vodile rasprave o ekološkom značaju i vrednosti drveća, kao i o uzrocima i odgovornosti za poteze koje u ovom trenutku preduzima gradska vlast Beograda. Pod lupom javnosti našli su se i stručnjaci i njihova odgovornot za trenutno stanje.

Tako i treba da bude. Najmanje.

U međuvremenu, dok su platani sazrevali, rasli, granali se, potkresivali, listali, opadali, u svim tim decenijama oko tih platana i u mnogo širem krugu oko njih gomilali su se u zemlji, a onda i u vodi lekovi koji su neiskorišćeni, lekovi sa prošlim rokom. Decenijama se hemijske supstance koje spadaju u opasni otpad nalaze na mestima gde su korenski sistemi platana, bagrema, hrasta, topole, borova, smreka…Iste ove supstance, manje ili više rastvorene putuju tekućim vodama Srbije, nalaze se u vodama za navodnjavanje, u vodi koju piju domaće životinje…

Ponoviću, decenijama je ovaj problem zanemarivan. Nikada do sada na blogu nisam postavio pitanje “Ko je odgovoran?”. Priča oko platana daje mi šlagvort: zašto svih ovih godina nijedna relevantna farmaceutska institucija, obrazovna ili ona koja se bavi prometom lekova (namerno ne pominjem proizvođače, kod njih se i ne očekuje ova vrsta brige, mada su je pokazali kada su pozvani) nije želela da prepozna i da traži rešenje za problem farmaceutskog otpada u domaćinstvima?

Sigurno je da nedostaje zakonska regulativa koja zahteva političku akciju. Ali bez struke koja prepoznaje problem, predloži rešenje i prikže ga političarima, nema ni zakona.

Kada je došlo do društvenih i političkih promena u Srbiji, 2000-te godine, bilo je puno reči o političkoj lustraciji. To što se ona nije dogodila problem je kojim nemam nameru da se bavim jer “neću politiku u moju butigu” (serija Velo misto, pa ko se seća neka se pita koliko je mator). Ali ono što mene brine to je što nikada nije bilo i neće biti stručne lustracije. Da li će sada ove iste institucije, ove koje su zanemarivale, nipodaštavale problem farmaceutskog otpada, naročito otpada u domaćinstvima biti iste one koje će, kako vole da kažu, “aplicirati” za rešenja ovog problema?

Onog trenutka kada se pojavila politička izjava, koju je dao Dulić i koja je došla posle velikih napora sajta mojlek.com da ovu temu dovede u centar interesovanja struke počelo je da se krčka. Veoma mi je drago. To je ono što sam želeo. Želeo sam da se krčka, da se poveća temperatura i da se skuva ko treba da bude kuvan.

Ukoliko volite platane i volite ostalo drveće, volite životinje i cenite život onda je vreme da pokažete bar isto interesovanje za problem farmaceutskog otpada u domaćinstvima, kao što ste pokazali za platane. Jer inače, platana neće biti.

Prošlo je više od godinu dana od kako sam poslao pismo ministarstvu ekologije koje je objavljeno na blogu. Od samog početka akcije, koju sam pokrenuo preko sajta mojlek.com i ovog bloga, prošlo je više a relevantna strukovna udruženja farmaceuta u Srbiji, kao i najznačajniji proizvođači lekova u Srbiji su podržali akciju i izrazili svoju spremnost da u njoj aktivno učestvuju.

Veliko čišćenje “kućne” apoteke

Šta sa lekovima isteklog roka?

Pismo proizođačima lekova u Srbiji

Rešavamo problem medicinskog otpada

Dobili smo podršku proizvođača

“Imate našu potpunu podršku” - Farmaceutska komora Srbije

O akciji prikupljanja lekova od građana i o ovoj vrsti otpada za to vreme zainteresovao se samo “Glas javnosti” koji je objavio članak.

Prvu put posle nešto više od godinu dana, kao i pisma kojim sam se direktno obratio ministarstvu, došlo je  do neke vrste odgovora. Članak u Blicu je kratak, o farmaceutkom otpadu se govori malo ali su prvi put do sada, u jednoj političkoj izjavi, pod ovaj otpad svrstani lekovi koji se nalaze u kućnim zalihama i čija je sudbina bila decenijama zanemarivana.

Za ovu izjavu bilo je potrebno više od godinu dana, bilo je potrebno da se ova tema nametne u struci i da se o njoj piše i govori, da se o njoj izjasne strukovna udruženja farmaceuta i proizvođači lekova. Bilo je potrebno da se stvori atmosfera.

Ali daleko smo od početka prave akcije. Ovo je samo politička izjava, a u Srbiji su one česte i lako padaju u zaborav.

Pred nama je posao definisanja pravilnika o načinu na koje će apoteke moći da primaju lekove od građana, da ih skladište u skladu sa principima bezbednosti i da pri tome ne ugrožavaju normalan proces rada i svoje zdravlje.  Potrebno je da se ovim pravilnicima ustanovi i vreme koje lekovi sa prošlim rokom mogu da provedu u apoteci kao i način njihovog transporta.

Veledrogerije sa razgranatom mrežom snabdevanja i poslovnica mogu da imaju značajnu ulogu u pravilnom, bezbednom i propisanom tranportu ovih lekova.

Ovi pravilnici će biti napisani u ministarstvu. Ali ove pravilnike treba da napišu farmaceuti, prema tome ruke na tastature i dajte svoje predloge, da ova politička izjava ne ostane samo to ili još gore da se iz nje izrodi nekakav pravilnik koji neće odgovarati principima struke.

Vest nije nova ali je značajna,  Astra  je kupila Novexel, Francuska  i sarađivaće sa Forest Laboratories u razvoju dva nova antibiotska programa.

Zanimljivo je da Astra u svom proizvodnom programu ima samo jedan antibiotik. Prema tome radi se o strateškoj odluci koja znači proizvodnju novih brendova antibiotika. Strateška je zbog uloženog novca, 350 miliona dolara koji se plaćaju za Novexel prilikom preuzimanja, kao i 75 miliona dolara koji će biti isplaćeni deoničarima Novexel-a nakon što budu postignuti razvojni ciljevi.

Ali strateška je i zbog toga što je u borbi protiv rezistencije na antibiotike, naročito u bolničkim uslovima gde i do 70% infekcija spada u rezsistentne, došlo do razvoja novog inhibitora beta laktamaze (enzim koji luče bakterije, a koji je odgovoran za rezistenciju). Šifrirani naziv ovog molekula je NXL 104. Do sada su kao inhibitori beta laktamaze korišćeni: klavulonska kiselina, sulbaktam i tazobaktam, svi penicilin-slični molekuli bez značajnog antibiotskog dejstva, ali sposobni da blokiraju bakterijski enzim beta-laktamazu.

Kombinacija ovog molekula i dva cefalosporina ceftazidima i ceflarorina treba da se suproststavi razvoju rezistencije na cefalosporine.

Ali nije samo Astra krenula da gradi svoj antiinfektivni program.

U junu 2009 godine, Novartis je kupio Protez pharmaceuticals koja je radila na razvoju antibiotika koji je u stanju da se suprotstavi rezistentnim bakterijskim sojevima u bolničkim uslovima. U trenutku preuzimanja od strane Novartisa, antibiotik koji je bio u drugoj fazi kliničkog ispitivanja. Za razliku od Astrinog antibiotika ovde se radi o derivatu karbapenema.

U sledećim godinama nas očigledno očekuje rat brendovima na polju rezistentnih infekcija. I kad smo već kod toga, u SAD je prijavljen prvi slučaj visoko rezistentne tuberkuloze.

Imam nekoliko tema koje su započete, neke već u skicama, ali mislim da neću pisati u toku sledećih nekoliko dana.

Čuo sam je na radiju pre nekoliko minuta i izgleda mi kao dobra, verovatno za svako vreme, ali u vreme Nove godine i Božića koji nam dolazi (nama po Julijanskom kalendaru), a koji je već tu po Gregorijanskom, nekako mi posebno legne:

SAD-16.12.2009: Na blogu Pharmalot je objavljen link na video zapis. Rasprava o tome da li video treba da bude prikazan i da li se radi o zloupotrebi i navođenju na pogrešan zaključak vodi se između advokata Pfizera i advokata koji zastupaju stranu u sporu.

Pfizer je zahtevao da se ovaj snimak skine sa youtube.

Lek se koristi u menopauzi i sastoji se od kombinovanih (konjugovanih) estrogena i progesterona.

U video zapisu možete da vidite iskaz žene koja je u toku menopauze počela sa terapijom ovim lekom, po savetu lekara, da bi se posle nekoliko godina kod nje razvio rak dojke.  Prošla je kroz operaciju, zračenje i hemoterapiju, a zatim je odlučila da pokrene spor protiv proizvođača leka koji je zanemario čak i upozorenja FDA da su potebna dalje istraživanja kod ljudi u vezi sa mogućim razvojem maligniteta.

Proizvođač je Wyeth, koji se sada deo korporacije Pfizer.

Dobila je spor na sudu.

Veliki broj procesa čeka na suđenje po istom osnovu.